Stanovnici ovog grada bacaju vino u more: Razlog za ovaj postupak će vas oduševiti!

Francuski grad Sen Malo okružen je – kako to lokalci zovu "slanom stranom" – morem koje je prisutno ne samo u kulturi i kuhinji, već i u lokalnim vinima i identitetu njegovih stanovnika.

 Foto: Shutterstock

Zajednica Malonjana oduvek je bila vezana za plime i oseke mora. Osnovan od strane Gala na severnoj obali Bretanje u 1. veku p.n.e, ovaj lučki grad stoji na mestu na kojem reka Rans ulazi u kanal Lamanš. S obzirom da voda utiče u i ističe iz zaliva u oba pravca, njene plime su legendarne.

Na leto se engleski turisti sjate iz Portsmuta da uživaju u ponudi Bretanje. Svake godine prvog vikenda u junu, 100 gurmana i somelijera iz čitave Francuske dolaze da iskuse ovaj fenomen lično.

Janik Heude, lokalni somelijer i trgovac vinom, kaže da se ideja o pohranjivanju vina u more pojavila kad je pre 15 godina otišao na plovidbu čamcem sa prijateljima.

 Foto: Shutterstock

"U čamcu su bili ribar, mornar, vlasnik restorana i ja – somelijer. Jedan od nas je očekivao dolazak deteta i rekao je: 'Čuj, trebalo bi staviti nešto vina pod vodu da proslavimo rođenje mog sina'. Rekao sam mu da možemo to organizovati", priča Heude.

Iako je pohranjivanje vina uobičajena praksa među mnogim enofilima, Heude kaže da je ideja o starenju vina pod morem bez presedana.

Ono što je počelo kao malo čašćenje – stavljanjem 12 boca vina "Fiefs Vendéens" iz doline Loir na dno luke Sen Maloa – sada je godišnja tradicija koja je evoluirala u nacionalni fenomen.

 Foto: Pexels

Heude je nastavio da pohranjuje vino na morsko dno svake godine i okuplja svoje prijatelje da okuse ono iz prethodne godine. 

U ovom procesu, osim poetičnosti, postoji i prava nauka na koju su Heude i prijatelji nabasali intuitivno.

Kod obale Bretanje temperature morskog dna je oko 9-10 stepeni, ekvivalentna onoj u dubokim vinskim podrumima, dok voda štiti vino od štetnih UV zraka. Takođe, plima i oseka dva puta dnevno odgovara tehnici periodičnog prekretanja i drmanja vina koja se koristi tokom njegovog zrenja, posebno šampanjca. Ovo sprečava sediment da se slegne na stranama ili na dnu flaše i održava bistrinu vina.

 Foto: Pexels

Nakon što je otkrio efekte morskog zrenja, Heude je odlučio da godišnje deponuje flaše na dno luke. Znatiželjni turisti mogu posmatrati ovaj proces ukoliko kupe kartu.

Kad se flaše dopreme do luke, spuštaju se u paletama 15 metara do dna. Ronioc labavo ukotvljuje kutije ostavljajući dovoljno prostora kako bi svaka flaša mogla biti u harmoniji sa plimom. Kad se postave nove flaše, pokupe se one od prošle godine i nakon 12 meseci iščekivanja dolazi do konačne degustacije.