Deset kilometara severno od Tofina, Britanske Kolumbije, uz zapadnu obalu ostrva Vankuver, Ketrin King i Vejn Adams žive na održivom, plutajućem ostrvu.
Foto: YouTube/printscreen
On se zove “Uvala slobode” (Freedom Cove), pa je ručno izrađen od recikliranih materijala i njihov je dom poslednjih 29 godina. “Freedom Cove” je udaljen 25 minuta vožnje brodom od najbližeg grada.
“Jedina opcija da se ovde dođe je vodom. Nema prilaznih puteva. Voda je naš auto-put”, kaže Adams.
Cela je građevina veličine dva gradska zemljišta i teška oko 450.000 kilograma, i slobodno pluta okeanom. Iako postoje linije koje spajaju ostrvo s obalom, ono nije usidreno na okeanskom dnu, prenosi 24sata.hr.
Ostrvo sadrži sve što možete zamisliti, a i više od toga: plesni podijum, umjetničku galeriju, fabriku svijeća, četiri staklenika, šest solarnih panela i pristup malom vodopadu koji pruža tekuću vodu.
Par je čak smislio sopstveni sistem upravljanja otpadom.
“To je najčešće pitanje koje nam se postavlja”, kaže Adams.
Ugradili su plutajući tenk kako bi se, po Adamovim rečima, “nosili s obiljem”. No, kada bi hteli, King i Adams bi mogli u potpunosti da žive održivo na Uvali slobode, bez da ikada idu u grad.
Kao umetnici, King i Adams uvek su crpili inspiraciju iz prirode. Adams je klesar i koristi prirodne elemente poput perja i kostiju da bi stvorio svoja dela. King je umetnica, plesačica i prirodna isceliteljka koja proučava homeopatiju, a objasnili su zašto žele da žive izolovano.
“Hteo sam da budem uspešan, bogat umetnik, da živim u Tofinu i imam atelje u pustinji, kao što bi to trebalo da rade svi dobri bogati umetnici”, kaže Adams i dodaje:
“Nadao sam se da ću zaraditi mnogo više novca kao umetnik. Nikada ne bismo mogli da kupimo nekretninu, pa smo morali da napravimo svoju”. A poziv iz prirode potisnuo ih je da svoje snove ostvare.
Bila je to posledica nesreće
Nakon boravka u prijateljevoj kabini u Sajpres Beju, velika je oluja bacila drva na imanje. King i Adams sakupili su drvo i koristili ga za izgradnju onoga što će postati njihov budući dom.
“Pretpostavljam da nam je dat znak da je to vreme za novi početak”, priča Adams. Kako su nastavili sa daljim rastom svog doma, par je sledio svoj presedan samo koristeći reciklirane i oštećene materijale.
Pre Uvale slobode, par je živeo u stanu u Tofinu, a svoje preseljenje u prirodu nazivaju “procesom usporavanja”.
“Imali smo svakakve stvari poput prerađivača hrane i predmeta za koje je bilo potrebno puno električne energije. Dali smo ih ljudima i uklonili puno stvari”, seća se King.
Danas je njihov dan prilično drugačiji od onoga kakav je bio u Tofinu. Oni sada ne mogu samo da naruče picu ili odu do prodavnice u uglu, već moraju da obave posao da bi dobili ono što žele.
Kažu da je to više od kuće
Bavljenje ovakvim poslom je proces koji se uči, menja i raste. King započinje svoj dan brisanjem i čišćenjem tepiha. Potom zaliva svoje biljke i vrtove. Adams započinje dan prikupljanjem drva za ogrev i paljenjem vatre kako bi bio siguran da se kuća zagrejava, a oboje rade na izgradnji novih komponenti za svoj dom.
I dok kilometrima daleko možda nemaju ljudskog suseda, par i dalje ima društvo.
“Ovde imamo nekoliko vrana koje su deo porodice. Tu znamo sve ptice”, kaže Adams i zaključuje kako dobro zna kakav je to život u gradu i kako mu je stvarno bio potreban mir.