Brijanje milom ili silom: Ruski porez na bradu

Arheolozi u Rusiji su nedavno naleteli na kovanicu iz 1699. godine, koja je izdata u znak saglasnosti sa porezom na bradu, a koji je godinu dana pre toga uveo car Petar Veliki.

Foto: British Museum

Porez na bradu su plaćali muškarci koji su želeli da zadrže svoju bradu - u suprotnom bi ih policija obrijala. Nakon plaćanja poreza ljudi bi dobijali kovanicu, odnosno potvrdu da je porez plaćen. Kovanica je obično bila od bakra, a muškarci koji su plaćali više novca dobijali bi srebrne tokene. Novčić, na čijoj se jednoj strani nalazio ruski orao, a na drugoj lice sa nosom, ustima, brkovima i bradom, bio je jedan od 5000 novčića pronađenih u ostacima zgarde iz 17. veka u gradu Pskov na zapadu Rusije. Arheolozi su tek nedavno identifikovali kovanicu i ona ja jedna od najstarijih pronađenih do sad, kaže Elena Salmina sa Arheološkog centra u regionu Pskov.

Car Petar Veliki je ustanovio porez po povratku iz zapadne Evrope. Brade su izgubile ulogu u Evropi tokom 17. veka, objašnjava istoričar Kristofer Oldstoun Mur, zajedno sa porastom apsolutne monarhije - najbolji primer za to je Luj XIV. Za mladog cara, brijanje njegovih sunarodnika je postalo sastavni deo njegovih širih napora da se Rusija približi Britaniji i Francuskoj. 

Foto: Shutterstock

Međutim, Oldstoun Mur sugeriše da car Petar nije samo imitirao druge evropske dvorove.

"Petru je bilo potrebno da ljudi pokažu da su lojalni njemu, a ne crkvi", kaže Mur. Zaista, jedan od ishoda raskola pravoslavne i katoličke crkve bio je i brada - brijanje je postalo kanonski zakon za katoličke sveštenike, dok su njihovne pravoslavne kolege videle više pobožnosti u puštanju brade. Terajući muškarce da se briju, Petar je hteo da odreže uticaj crkve i posadi svoj.

Izgleda da je uspelo, pošto je većina Rusa odlučila da će radije zadržati svoj novac nego bradu, a sam porez na bradu je ukinut tek 1772. godine.