Oni uče znakovni jezik zbog drugarice sa oštećenim sluhom

Maida Salkić je učiteljica u Osnovnoj školi "Cazin II" u Cazinu, a njeno odjeljenje (četvrti razred) nam je svima održalo lekciju iz ljudskosti.

Oni su, naime, ispričali pravu inspirativnu priču iz školskih klupa, koja kaže da su odlučili da se svi prilagode jednoj devojčici Larisi i na taj način pokažu da su, iako naizgled drugačiji, zapravo svi jednaki. Održali su nam pravu lekciju iz drugarstva. I zaslužili 5+.

"Larisa je zajedno sa svojom sestrom Melani došla u naš razred pre dve godine. Kada sam čula da jedna učenica ima poteškoće sa sluhom i govorom, bilo me strah, pomislila sam da li ću ja znati raditi s njom, kako ću uopšte s takvim detetom i raditi. Do tada, nisam ni imala iskustva niti saznanja kako da se ponašam, ali kada je sve to deo tebe, onda prihvatiš različitosti kao prirodan sled stvari", priseća se Maida.

Dodaje da u početku nije bilo nimalo lako. Kako kaže, problem je nastajao svaki put kada je Larisa htela nešto da joj kaže ili bi se ona njoj, pak, obratila. Maida je mahom nastojala da joj objašnjava kroz slike, piše Lola magazin.

"Sama sam se snalazila kako sam znala i umela. Onda sam počela učiti znakovni jezik, da bi se s njom sto lakše sporazumevala… Kasnije sam to prenela i deci. Svaki dan smo pre nastave ponavljali znakovni jezik, govorila sam im da uče i sami kod kuće… Deca su bila jako uporna, dosta ih je savladalo znakovni jezik. Danas, mojoj sreći nema kraja kada vidim decu kako s njom komuniciraju na znakovnom jeziku", ističe Maida.

U radu joj, dodaje, dosta pomaže i Larisina sestra Melani, koja odlično poznaje znakovni jezik. A Larisa? Za nju ima samo reči hvale. Njena učiteljica kaže da je jako vesela i društvena devojčica, koja voli da crta.

"Sva deca su je od prvog dana lepo prihvatila, druže se s njom, pokazuju joj u radu… Učiteljica Nelvedina Bašagić i ja vodimo ritmičku sekciju. Larisa me jednom upitala može li ona ići na tu sekciju, ja sam rekla da može, a stalno sam mislila kako će da pleše a ne čuje… Ali bilo je za ne poverovati, ona tako divno pleše, da smo se učiteljica Nelvedina, ostale devojčice koje idu na ritmičku, i ja oduševile njenim pokretima, tačno je pogađala svaki takt… I jako smo srećni i ponosni što s nama pleše".

U ovom odeljenju, ali i celoj OŠ "Cazin II", kako su nam rekli, su jako ponosni i na činjenicu da su sestre Larisa i Melani pripadnice romske populacije, dok su njihovi drugari iz školskih klupa srećni što su baš u njihovom razredu.

"One su divne devojčice. Takođe su i njihovi roditelji jako fini, uvek su za saradnju i pomoć", ističe učiteljica Maida.

Koliko je važno prihvatiti različitosti i svakodnevno ukazivati na to, u ovom odeljenju vrlo dobro znaju. Tako sada pripremaju i igrokaz na znakovnom jeziku "Ne rugaj se". Pesma govori o deci koja imaju različite poteškoće, govori o tome da toj deci treba puno ljubavi i pažnje, a "ne vređanja, ruganja i da ih odbijamo jer na kraju smo svi jednaki".

"Genearlno, smatram da smo danas dosta kritični prema deci, da ih više kritikujemo nego ih hvalimo, da u njima više vidimo negativnih stvari nego pozitivnih… Mislim da ih trebamo saslušati, steći poverenje kod njih, pružiti im pomoć i kad im je dobro i kad nije… Da smo uvek tu za njih kad nas trebaju i vazda ih hvaliti… Jer deca su deo nas, naša budućnost… Oni zaslužuju najbolje, jer su posebna i najdivnija bića na ovom svetu", poručila je za kraj učiteljica Maida Salkić.