Černobilj ipak nije prva ovakva katastrofa

Jeste li čuli za Kištimsku katastrofu 29. septembra 1957. godine? Reč je o katastrofi u postrojenju za preradu nuklearnog goriva Majak u Rusiji, a koja nije poznata kao ona u Černobilju, piše National Geographic Srbija.

 Foto: bip

Postrojenje Majak je bilo među najvećim u Rusiji. Sovjetska vlast je ovu katastrofu zataškavala tri decenije. Desila se nadomak grada Kištima u Čeljabinskoj oblasti. Dobio je ocenu šest na Međunarodnoj skali za nuklearne incidente, što ga čini trećim najozbiljnijim nuklearnim incidentom ikad zabeleženim.

Postrojenje je građeno u žurbi pri čemu je napravljeno niz sigurnosnih propusta. Radioaktivni materijal je odlagan ispod zemlje, a nakon što je nestalo prostora odlagan je u obližnju reku.

Za posledicu je to imalo onečišćenje ekosistema. Prva nesreća se desila 1953. godine. Bila je nezapažena sve dok jednom radniku zbog posledica radijacije nisu amputirane obe noge. Katastrofa je usledila 29. septembra 1957. godine kada je rashladni sistem za radioaktivni materijal prestao da funkcioniše. To je uzrokovalo eksploziju.

Direktnih žrtava nije bilo, ali je eksplozija poslala oblak radioaktivnog dima jedan kilometar u visinu.

Zagađena je površina od 15.000 do 20.000 kilometara kvadratnih metara i ugroženi su životi 270.000 ljudi. Evakuacija je počela tek sedam dana poslije bez objašnjenja građanima zašto. U naredne dve godine je evakuirano deset hiljada ljudi.

Nagoveštaje o katastrofi su dali strani mediji 1958. godine kada su novine iz Kopenhagena pisale o sovjetskoj odluci da se obustave svi nuklearni testovi. Sovjetske vlasti su negirale tvrdnje medija.

Odbegli ruski biolog Žores Medvedev je napisao seriju članaka na ovu temu.

Njegove tvrdnje je potkrepio još jedan sovjetski naučnik Lev Tumerman koji je migrirao u Izrael. Do raspada Sovjetskog Saveza se nisu znale razmere i uzroci katastrofe.