Ko danas živi u zabranjenoj zoni Černobilja?

Tragedija u Černobilju jedna je od najveća nuklearnih katastrofa u istoriji čovečanstva. Naučnici i danas pažljivo istražuju šta se dešava na teritoriji blizu nekadašnje elektrane.

Foto: Shutterstock

Poslednja epizoda serije Černobilj, snimljene po istinitim događajima koji su usledili nakon eksplozije u nuklearnoj elektrani, emitovana je u Srbiji u utorak.

Eksplozija u četvrtoj pogonskoj jedinici nuklearne elektrane dovela je do ispuštanja radioaktivnih supstanci u 400 puta većoj količini nego što je to bio slučaj kada je bačena atomska bomba na Hirošimu 1945. godine.

Različite su procene o broju žrtava u Černobilju. Prema zvaničnim podacima UN-a, samo 50 ljudi je poginulo u nesreći, a još 4.000 ljudi je preminulo od posledica radijacije.

Brojne studije pokazuju da je na stotine ljudi obolelo zbog radioaktivnog zračenja posle eksplozije.

Procenjuje se da je, računajući period od dve decenije posle katastrofe, direktno ili indirektno, eskplozija u Černobilju odnela oko 200.000 života.

Foto: IMDb

Černobiljska tragedija i dalje je najveća tehnološka katastrofa u istoriji čovečanstva.

Naučnici godinama proučavaju šta se dešava i oblasti u kojoj je nivo radijacije bio najveći. Pokušavaju da utvrde kakve su posledice po životnu sredinu.

Radijacija u borovoj šumi pored elektrane bila je tolika da su se stabla odmah osušila, a gotovo sve životinje su uginule.

Bilo je očigledno da je ovo područje apsolutno neprikladno za život i da će ostati mrtvo najmanje nekoliko vekova (s obzirom na brzinu po kojoj se radioaktivne stvari raspadaju i prestaju da budu opasne za okolinu).

Međutim, danas, 33 godine posle nesreće, zabranjena zona pretvorila se u pravi rezervat. Tu sad žive medvedi i bizoni, vukovi, risovi, divlje svinje, konji i mnoge druge životinje i ptice.

Pre pet godina naučnici su u Crvenoj šumi, kako je zovu, instalirali 42 video kamere koje reaguju na kretanje živih bića. Posle toga počeli su "popis" šumskih stanovnika.

Foto: YouTube /printscreen

Istraživači su bili iznenađeni kada su otkrili da je u šumi i dalje visoka radijacija, ali da ona skoro pa nema negativan uticaj na divlje životinje u Černobilju.

Naravno, postoje neka odstupanja. Na primer, albino se često nalaze kod ptica, insekti su kraći nego van šume, a glodari imaju znatno manje potomaka.

Ipak, ove slike su zapanjujuće. Prema rečima naučnika, životinje su bile mnogo otpornije na radijaciju nego što se očekivalo.

Naravno, svemu je doprinela i činjenica da oko njih nije bilo ljudi.

"Izgleda da prisustvo ljudi, ima mnogo lošije efekte na divlje životinje nego nuklearna katastrofa", zaključuje španski biolog Herman Orisaola.

Da li ova oblast može da se naseli?

Nivo radijacije oko nuklearne elektrane u Černobilju sada je mnogo niži nego odmah posle nesreće, ali je i dalje veoma opasan za ljude.

Foto: Instagram

Najbliži grad Pripjat, proglašen je nenaseljivim u narednih 24 hiljade godina.

Međutim, to ne znači da ova teritorija ne može da se koristi na drugi način. Na primer, godišnje oko 70 hiljada turista posećuje zabranjenu zonu.

Na sarkofagu koji pokriva uništenu zgradu reaktora instalirano je skoro 4.000 solarnih panela. Nuklearna elektrana pretvorena je u solarnu.

Istovremeno, kontaminacija radijacijom u šumi je neujednačena. Kanadski biolog Timoti Musu to upoređuje sa jorganom.

"Neke oblasti su veoma, veoma radioaktivne i malo je verovatno da ćete na zemlji naići na ovaj nivo radijacije. U nekim delovima, radijacije uopšte nema", objašnjava on.

Da bi se bolje razumelo koje su oblasti najopasnije, naučnici sa Univerziteta u Bristolu, sastavili su detaljnu trodimenzionalnu mapu radijacije u Crvenoj šumi.

Foto: Shutterstock

Otkako je 2016. postavljen sarkofag, radijacija iz eksplodiranog nuklearnog reaktora je 10 puta manja.

Industrijska garaža u blizini bila je najsvetlija tačka na karti. Tamo je stajala stara oprema za žetvu i rđala skoro 30 godina.

Samo na prvi pogled ovo izgleda čudno. Ali sve je jasnije kada se setimo da su mašine iz te garaže korišćene odmah posle eksplozije za saniranje štete.

Međutim, posledice katastrofe još se osećaju i izvan pogođenog područja.

Na primer, prošlogodišnja studija je pokazala da krave u oblasti Rivne još uvek daju mleko sa tri i po puta većom količinom od dozvoljene radioaktivnog cezijuma-137.

Procene o tome šta će se dešavati u ovom području drastično se razlikuju, ali se naučnici slažu u jednom.

Premalo vremena je prošlo od nuklearne katastrofe ovakvih razmera i ljudi će tek spoznati pravi obim černobiljske tragedije.