Cvetanje japanskog simbola – usled klimatskih promena, trešnje zabeležile rekordan procvat!

Pomislite na Japan u proleće, i slika koja vam padne na pamet verovatno je čuveni cvet trešnje u zemlji, poznat i kao „sakura“ - belo i ružičasto cveće, koje prekriva gradove i planine, a latice prekrivaju zemlju.

Foto: Shutterstock

Cvetovi koji dožive „vrhunac cvetanja“ koji traje samo nekoliko dana, u Japanu se poštuju više od hiljadu godina.

Mnoštvo ljudi proslavlja zabave gledajući i hrleći na najpopularnije lokacije kako bi fotografisali i imali piknike ispod grana.

Ali ove godine sezona cvetanja trešnje nastala je i nestala u tren oka, u jednom od najranijih cvetanja zabeleženih - a naučnici upozoravaju da je to simptom veće klimatske krize koja ugrožava ekosisteme svuda.

Iasuiuki Aono, istraživač sa univerziteta u prefekturi Osaka, prikupio je zapise iz Kjota do 812. godine nove ere iz istorijskih dokumenata i dnevnika.

U centralnom gradu Kjotu, cvetovi trešnje dosegli su vrhunac 26. marta, najranije u više od 1.200 godina, rekao je Aono.

U glavnom gradu Tokiju, cvetovi trešnje dostigli su svoj pun procvat 22. marta, što je drugi najraniji datum zabeležen.

„Kako se globalne temperature zagrevaju, poslednji prolećni mrazevi se javljaju ranije, a cvetanje se dešava ranije“, rekao je dr Levis Ziska sa nauka o zaštiti životne sredine Univerziteta Kolumbija.

Datumi vrhunca cvetanja se menjaju svake godine, u zavisnosti od brojnih faktora, uključujući vreme i padavine, ali su pokazali opšti trend kretanja sve ranije i ranije.

U Kjotu je datum vrhunca lebdio oko sredine aprila vekovima, prema Aonovim podacima, ali je počeo da se pomera početkom aprila tokom 1800-ih. Datum je zabeležio tek kraj marta nekoliko puta u zabeleženoj istoriji.

„Cvetovi sakure su veoma osetljivi na temperaturu“, rekao je Aono. „Puno cvetanje može biti ranije ili kasnije, zavisno od same temperature“, rekao je. „Temperatura je bila niska 1820-ih, ali je do danas porasla za oko 3,5 stepeni Celzijusa.

Ovogodišnje sezone posebno su uticale na datume procvata, dodao je on. Zima je bila vrlo hladna, ali proleće je došlo brzo i neobično toplo, pa su „pupoljci potpuno budni nakon dovoljno odmora“.

Njihov rani procvat, međutim, samo je vrh ledenog brega svetskog fenomena koji bi mogao destabilizovati prirodne sisteme i ekonomije zemalja, rekao je Amos Tai, docent za nauku o zemlji na Kineskom univerzitetu u Hong Kongu.

Postoje dva izvora povećane toplote, što je glavni faktor zbog kojeg cveće cveta ranije: urbanizacija i klimatske promene.

Sa povećanom urbanizacijom, gradovi imaju tendenciju da postanu topliji od okolnog ruralnog područja, u onome što se naziva efektom toplotnog ostrva. Ali veći razlog su klimatske promene, koje su izazvale porast temperatura u regionu i svetu.

A ovi raniji datumi nisu samo stvar turista koji se hvataju da uhvate vrhunac kako bi procvetali pre nego što latice sve padnu - to bi moglo imati trajni uticaj na čitave ekosisteme i ugroziti opstanak mnogih vrsta.

Nije ograničeno na cvetove trešnje

Ovogodišnja promena u datumima cvetanja nije ograničena samo na Japan; cvetovi trešnje koji krase plimski bazen u Vašingtonu, takođe su rano procvetali.

Prema podacima Nacionalnog parka, datum vrhunca cvetanja trešnje u Vašingtonu napredovao je za skoro nedelju dana od 5. aprila do 31. marta.

A efekti klimatskih promena nisu ograničeni samo na cvetove trešnje. “Cvetovi trešnje upadaju u oči, ljudi vole da ih odu videti, ali i mnoge druge biljke doživljavaju promene u svom životnom ciklusu, a možda imaju još jači uticaj na stabilnost njihovih ekosistema “, rekao je Tai.

Ista pojava se već događa sa mnogim usevima i ekonomski vrednim biljkama, rekao je on, što predstavlja velike probleme za sigurnost hrane i egzistenciju farmera.

Suše, propadanje useva i rojevi skakavaca direktno su pogođeni zalihama hrane u nekim od najugroženijih regiona na svetu.

U nekim regionima poljoprivrednici mogu biti primorani da promene vrste useva koje uzgajaju.

Neke klime postaće prevruće za ono što sada rastu, dok će druge klime videti više poplava, više snega, više vlage u vazduhu, što će takođe ograničiti ono što se može uzgajati.

„Poljoprivrednici mnogo teže predviđaju kada će imati dobru, a kada lošu godinu“, dodao je Tai. „Poljoprivreda sada više liči na kocku, jer klimatske promene nasumično odabiraju stvari koje se dešavaju u našim ekološkim sistemima.“