Da li znate koliko su teški oblaci i šta ih drži u vazduhu? Odgovor će vas iznenaditi…

Da li ste se ikada zapitali koliko su oblaci teški? Neki su paperjasti i laki, drugi su tamni i kišoviti. Da li su ovi prvi lakši od drugih? I ako imaju težinu, šta ih drži u vazduhu?

Photo: Pixabay

Oblaci nisu jedinstveni za Zemlju – imaju ih i druge planete. Venera, na primer, ima veoma guste oblake napravljene od sumpor-dioksida. Na Marsu su oblaci sačinjeni od vode, ali ne tečne već od leda.

Jupiter i Saturn imaju slojevite oblake, koji se sastoje od slojeva amonijuma, amonijuma hidrosulfida i vode. Uran i Neptun imaju oblake od metana. Tu je i Titan, Saturnov mesec koji je veći od planete Merkur – njegovi oblaci su od metana, baš kao i njegove reke i okeani.

Photo: Pixabay

Na Zemlji, oblaci su sastavljeni od molekula vode - H2O u formi tečnih kapljica, i rangiraju od jedva vidljivih tankih cirusnih oblaka do džinovskih, olujnih kumulonimbusa.

Oblaci moraju imati težinu jer su sačinjeni od vode. Oblak čini mnogo sićušnih "zrnaca" vode, bilo tečne bilo zaleđene.

Tečne kapljice široke su oko dva mikrona (jedan mikron je milioniti deo metra). To je manje od debljine ljudske dlake koja ima 50-70 mikrona.

Photo: Pixabay

Neke od tih kapljica su toliko male da ih treba milijardu da naprave jednu kišnu kap. Tipični cumulus nosi oko pola grama vode po kubnom metru, što je težina zrna graška.

Veliki, tamni kumulonimbus može poneti do šest puta više vode, oko tri grama po kubnom metru vode. Tanki cirusni oblak može poneti jednu desetinu toga, što je recimo jedna dvanaestina grama vode po kubnom metru.

Photo: Pixabay

Uzmimo prosečan kumulus, koji ima pola grama vode po kubnom metru. Njegova veličina može biti kilometar sa kilometar.

Ako se obavi računica, proizilazi da takav kumulus može poneti oko 500 tona vode, što je težina najvećeg putničkog aviona.

Kako to da ta voda plovi u vazduhu?

 Photo:Pexels

Postoje tri glavna uzroka.

1. Prvo, kad je Sunce direktno iznad, ono izbaci oko jedan kilovat energije po kvadratnom metru – nešto te energije zagreje tlo, koje potom stvara podižuće struje vazduha.

2. Drugi uzrok je atmosferski front, prelazna zona između dve vazdušne mase raznih karakteristika. Atmosferski front može pogurati masu na koju je naleteo na gore, što se odnosi i na oblake u toj masi.

3. Treće, vodena para nošena vazduhom može naleteti na planinu. Vazduh je podiže i hladi, para se pretvara u kapljice vode.

Photo: Pixabay

Dakle, jedina stvar koja drži avion u kojem se nalazite u vazduhu nisu njegova relativno mala krila već – vazduh.

Ako preokrenemo ovu situaciju, uzimajući u obzir brzinu i veličinu, dobijamo gomilu sporo krećućeg vazduha koji pokriva ogromnu površinu – recimo kilometar sa kilometar, odnosno prosečni cumulus.

Ako izračunamo, ustanovićemo da spori vazduh lako može držati oblak od 500 tona.