Iako je naša planeta neprestano u pokretu, mi ne primećujemo da se okreće. Jeste li se ikad zapitali da li bismo primetili ako bi Zemlja počela da se okreće dvaput brže?
Video snimak koji je objavila Fejsbuk stranica "Vat if" tvrdi da bi to poprilično uticalo na naše živote. Morali bismo da se prilagođavamo drugačijem trajanju dana i noći, vremenski uslovi bi bili haotični, a neke bi države nestale s lica Zemlje.
Na ekvatoru se Zemlja okreće brzinom od približno 1.600 kilometara na sat, pa bi osoba koja stoji tamo svakodnevno prešla oko 40.234 kilometra. Ako bi se Zemlja okretala dvaput brže isti biste put prešli u samo pola dana.
Dobra je vest da bi ljudi u tom slučaju imali dosta manju težinu. Centrifugalna sila koju stvara rotacija Zemlje bi ljude lako otresla s planeta da nema gravitacije koja nas drži na tlu. Kad bi se Zemlja okretala brže, centrifugalna sila bi rasla, a gravitacija bi bila slabija, pa bismo i mi bili znatno lakši.
No, ne bi sve bilo toliko dobro. Na primer, nikad više ne biste mogli da gledate svoje omiljene serije. Većina satelita koje koristimo za komunikaciju i emitovanje televizijskog programa sinhronizovana je s rotacijom Zemlje. Čak i najmanje ubrzanje te rotacije uzrokovalo bi da jednostavno odlete iz orbite.
S druge strane, možda ne biste imali vremena za gledanje televizije jer biste morali da se prilagodite na kraće dane i noći. To znači da biste morali da se prilagodite na spavanje od četiri, umesto osam sati, te na manje obroka tokom dana.
Foto: Shutterstock
Ljudi bi morali i da prilagode kalendare jer više ne bismo imali 365 dana u godini, nego čak 730.
Osim ljudi, i druge vrste bi morale da se prilagode na novi biološki sat, a nekim bi životinjama to bilo prilično nemoguće. Na primer, životinjskim vrstama koje love noću pretilo bi izumiranje, jer bi imale dvostruko manje vremena za lov.
To bi takođe imalo velikog uticaja na klimatske promene. Ekstremne vremenske prilike postale bi dvostruko ekstremnije. Što se brže okreće Zemlja, s njom bi se brže okretali i vetrovi što znači da bi nas, na primer, čekali dvostruko brži i jači uragani.
Probleme bi počeli da nam stvaraju i okeani. Naime, da se Zemlja okreće 3.200 kilometara na sat, centrifugalna sila povukla bi svu vodu sa severne i južne hemisfere prema ekvatoru. Zemlje poput Ekvadora, Kolumbije, Venecuele, Brazila, Kenije, Indonezije, Singapura i Australije bile bi delimično ili u potpunosti potopljene.