Godinu dana nakon što je dečaku otkrivena akutna limfoblastična leukemija, njegova majka Kejtlin Burdž je objavila fotografiju na kojoj je, tada četvorogodišnji Beket kojeg teši sestra Obri dok on povraća nad WC šoljom nakon hemoterapije.
Foto: facebook/Kaitlin Burge
Fotografija je ubrzo postala viralna i maleni Beket je dobio mnoge poruke podrške iz celog sveta.
Beketu je u aprilu 2018. dijagnostifikovana akutna limfoblastična leukemija, međutim, dobra vest je ta što je prošle nedelje konačno završio sa hemoterapijom, i nakon duge dve godine, se vratio u školu.
Kada je 23. aprila 2018. dobio visoku temperaturu, lekari su rekli da je reč o upali uha i prepisali mu antibiotike.
Roditelji su se ponovno javili Hitnoj pomoći sledećeg dana, jer mu je temperatura i dalje rasla. U dečijoj bolnici su mu obavljene sve analize, tad su otkrili tešku dijagnozu.
Kejtlin je sada objavila da se Beket napokon vratio u školu, a prošle nedelje je završio sa hemoterapijom.
- Ušao je njegov onkolog i rekao: "Nema više hemoterapije, gotovi smo. Rešili smo se svega." Beket je bio šokiran. Lice mu se ozarilo. Mislite da ćete da budete srećni, ali sad se to čini zastrašujućim jer ne možete više da idete na hemoterapiju, koja deluje kao uverenje da će rak da se držai podalje - rekla je Kejtlin, prenosi New York Post.
Beketova sestra Obri sada ima sedam godina i uvek je bila tu za njega.
- U njoj je video majčinski lik, ali sada je postao samostalniji. Kad god Obri pokuša da mu pomogne, insistira na tome da će ipak nešto da učini sam. Sad mogu da se igraju normalno kao ostala braća i sestre - dodaje Kejtlin.
Nakon prve dijagnoze proveo je mesec dana u bolnici, a sestra Obri je bila kod bake, dok je najmlađa ćerka Čendler živela je kod ujaka.
Kada se vratio iz bolnice, Beket je bio jako slab. Nije mogao ni da hoda, a i previše je smršao. U to vreme Obri je bilo vrlo teško jer nije bila sigurna kako se nositi s tom situacijom.
Stalno je htela da se igra sa svojim bratom, a jednostavno nije mogla. Tada još nije ni bila svesna cele situacije, pa se često pitala zašto je pospan, zašto često ide u kupatilo i slično.
- Nije znala šta se događa, ali joj je bilo jasno da nešto nije u redu. Pomagali smo joj da to prebrodi - kaže mama.
Nakon nekog vremena Obri je želela da zna sve o lekovima i medicinskoj opremi svog brata. Roditelji su joj objasnili da je bolestan, da je reč o bolesti koja ne može da se pokupi u školi, vrtiću ili u parku, da ne može da se sprečiti i da se njoj neće dogoditi.
Od tada je Obri stalno uz brata. Konstantno mu pomaže i uvek mu je najveća podrška.
- Još uvek se malo muči. Posledica hemoterapije je bol u nozi, ali sve u svemu, Beket je srećan - zaključila je Kejtlin.