Baš kao i žena koja je na Fejsbuku objavila priču i fotografiju ovog mladog čoveka, izvinjavamo mu se.
Možda je hteo da ostane sakriven, verovatno nije ni pomišljao da će postati heroj društvenih mreža, ali njegov gest zaslužuje naklon i mogao bi svima da nam posluži kao podsetnik na to kakvi treba da budemo i na šta ne smemo da zaboravljamo.
- Možda sada činim ružnu stvar, jer sam krišom slikala i stavljam neznanca na Fejsbuku, bez njegove dozvole. Ali želim da ceo svet vidi, to plemenito biće. Sedim u Taverni. Prolazi bakica od sto godina i nešto mi se obraća. Pogled mi pade na dve uvele ruže u njenoj ruci. Bez reči vadim 100 dinara i pružam joj. Ona se rasplakala, kaže imam 9.000 penziju, šta da radim sa tim? Priča da joj je unuk završio elekrotehniku, al' evo, mesecima nema posla i... koracima koji nisu duži od dva cm ode dalje. Nailazi momak, do 30 god. Sagne se ka njoj, uhvati je nežno za ruku - pošto su ti ruže bakice? Ona nešto promrlja i on joj nešto šapnu na uvo. Uhvati je pod ruku i dovede do stola. Pomogne joj da sedne i pozove kelnera. Suze mi naviru na oči. Ne mogu da skinem oči sa njega dok strpljivo sluša njenu priču. Divan osmeh i pogled pun ljubavi. Sedi sa njom dok ona jede, pita je po nešto i smeši joj se. Još ni sada ne mogu da zadržim suze. Momak, hvala što postojiš. Tako jednostavan, divan i tako plemenit - piše na Fejsbuku Djendji Samardzija.
I tu je fotografija tog mladog čoveka koji često svi želimo da budemo, a retko bivamo.
Dobra vest je - još ima iskreno dobrih koji bez ikakve želje za pažnjom pomažu drugima ili im bar olakšaju, ulepšaju neki deo dana.
Loša vest je - takvih ljudi poput ovog čoveka nema mnogo. Baš zbog toga ovaj mladić treba da služi kao opomena svakome od nas.
Budimo malo više on, malo manje zaokupljeni sobom i svima će život biti za nijansu lepši.