Đaci u ovoj evropskoj državi nemaju domaće zadatke i uspešniji su od svojih vršnjaka u drugim zemljama

Studije pokazuju da su mladi iz ove zemlje zadovoljniji životom nego njihovi vršnjaci u ostalim članicama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Posebno dobre rezultate ostvaruju kada je u pitanju korišćenje računara za učenje i rad.

Foto: Shutterstock

Najvažnije je sampouzdanje, a onda uspeh. Ovo je princip prema kome se rukovode škole u Holandiji. Individualno podsticanje đaka u središtu je pažnje, a takav sistem očigledno donosi rezultate.

Nastavnici su otvoreni za korišćenje digitalne tehnologije u nastavi, holandski đaci su zadovoljniji i ne boje se škole.

Sve počinje od osnovne škole, a nemački "Fokus" je detaljnije analizirao metode rada u holandskim školama.

Jedinstven nastavni progrem, 100 načina do uspeha u školi

Nastavni program je isti u svim delovima zemlje, a propisuje ga Ministarstvo obrazovanja. Međutim, svaka škola ima slobodu da sama odlučuje kako će ostvariti nastavne ciljeve. Zahvaljujući tome, ima mnogo prostora za inovativne metode.

Foto: Twitter/screenshot

Osim toga, deca u osnovnim školama nisu izložena nikakvom pritisku i zbog toga rado idu u školu.

"Glavobolja uzrokovana stresom? Tako nešto u krajnjem slučaju mogu da zamislim na nekoj višoj školi, ali ne u osnovnim školama. Naši đaci spadaju u najsrećnije na svetu", kaže Guske Ledu, koja proučava obrazovanje na Institutu "Konstam" Univerziteta u Amsterdamu.

Osnovci ne dobijaju domaći zadatak

Holandske osnovne škole za đake su u prvom redu mesto gde stiču individualna iskustva uz podršku dobronamernih nastavnika, kojima se obraćaju sa "ti" i koje mogu sve da pitaju.

Foto: Shutterstock

Kada između 14:30 i 15:00 krenu kući, ne vuku teške rančeve kući, jer knjige ostaju u školi. Domaćih zadataka nema - barem tokom obaveznih prvih osam godina školovanja od četvrte do 12. godine života.

Roditelji biraju školu

Roditelji biraju školu nezavisno od toga gde stanuju. U velikim gradovima poput Amsterdama podnose spisak želja nadležnim školskim organima, a žrebom se odlučuje gde će koje dete završiti.

Foto: Twitter/screenshot

Zahvaljujući tome nema tvz. "crnih škola", koje okupljaju socijalno najproblematičniju decu.

Država finansira sve škole, pa zbog toga obrazovanje predstavlja najveću stavku u budžetu. Zbog toga su osnovne škole veoma dobro opremljene, upravo što se tiče digitalnih sredstava.

Škola odlučuje, država plaća

"Škole imaju slobodu odlučivanja kada je u pitanju ulaganje finansijskih sredstava. Ministarstvo ne proverava da li se od tog novca kupuju novi školski udžbenici, laptopovi, ili se zapošljava novi nastavni kadar", objašnjava Arjen Hol iz Zavoda za udžbenike "Boom Uitgevers".

Foto: Shutterstock

Roditelji plaćaju između 60 i 80 evra za vanškolske aktivnosti, na primer, ekskurzije.

"Cito" test presudan za obrazovnu karijeru

Svaka škola sama bira metode prenošenja znanja, ali je program definisan državnim smernicima. Posle osmogodišnje osnovne škole svako dete mora imati ta znanja.

Foto: Shutterstock

Po završetku škole polaže se završni ispiti "Cito". Na osnovu njega se donosi odluka o daljem obrazovanju, odnosno kvalitetu obrazovne ustanove koju će dete pohađati.