Za devojčicu koja je odrastala u Kolumbiji 1980-ih, naučna karijera u "Nasi" bila je jednako verovatna kao i postojanje života na drugim planetama. Međutim, to nije slučaj i sa Dijanom Truhiljo.
View this post on Instagram
Dijana je danas inženjer svemirskog vazduhoplovstva i predvodi tim od 45 ljudi u Nasinoj laboratoriji koja je odgovorna za upravljanje rukom robota koji je poslat na Mars.
Kako je Dijana od bezazlenog sanjarenja o svemiru došla do toga da ga danas stvarno istražuje? To je pre svega priča o istrajnosti koja je možda bila zapisana u zvezdama.
Rođena 1983. godine i još kao sasvim mlada devojka imala je veliku strast prema nauci. Međutim, ona je uvek imala sumnje u vezi toga koliko uspeha može da ostvari u sferi kojom dominiraju muškarci.
Sudbina je ipak umešala svoje prste, kada ju je otac poslao da živi kod tetke u Majamiju, imajući u vidu da bi drugi jezik mogao da otvori nove vidike njegovoj ćerki. Tada je imala je samo 17 godina.
Kako je imala samo 300 dolara u džepu i želju da se upiše na koledž u Majamiju, Dijana je počela da radi najmanje plaćene poslove kao što je čišćenje kuća. Pored učenja engleskog jezika, studirala je i svemirsko inženjerstvo.
View this post on Instagram
Tog perioda života priseća se kao veoma napornog.
Ponekad je morala da promeni šest autobusa kako bi stigla na nastavu, a danima kada nije išla na predavanja čistila je tuđa kupatila kako bi mogla da zaradi dovoljno da plati studije.
Međutim ona se nije žalila.
"Sve što mi se događalo doživljavala sam kao priliku iz koje mogu nešto da naučim", rekla je Dijana za CBS News. „Nisam na to gledala u smislu:„ Ne mogu da verujem da radim ovaj posao" ili „Ne mogu da verujem da trenutno čistim kupatilo.“ Bilo je više poput: „Zahvalna sam što imam posao i što mogu da kupim hranu i platim stan."
Tada je nastupio trenutak koji joj je promenio život.
View this post on Instagram
Jedan od njenih profesora spomenuo je da se upoznao sa jednim astronautom. U tom trenutku shvatila je da je "samo jedna osoba deli od poznavanja astronauta" i tada je shvatila u kom pravcu želi da razvija svoju karijeru.
Dok je bila na NASA akademiji, upoznala se sa stručnjakom za robote Brajanom Robertsom.
On je odmah prepoznao njen potencijal i pozvao je da se pridruži njegovom NASA istraživačkom timu za svemirsku robotiku na Univerzitetu Merilend, gde je 2007. godine diplomirala svemirsko inženjerstvo.
Kasnije te godine postala je član tima u Nasinom centru za svemirske letove "Godart". Od tada je nosila mnoge kape u američkoj svemirskoj agenciji, uključujući i ulogu voditelja misije za "Curiosity Rover" 2014. godine - kada su je uvažili kao jednu od 20 najuticajnijih latinoamerikanskih osoba u tehnološkoj industriji.