Dramatični snimak mame i bebe medveda pokazao tamnu stranu snimanja životinja

"Ako ne uspete iz prve, pokušajte ponovo", ili "samo uporni dođu do cilja". Iz ovog ugla su mnogi mediji preneli nedavni video snimak ženke mrkog medveda i njenog mladunčeta. Snimak prikazuje mladunče medveda koje se neprestano penje i pada niz strmu liticu prekrivenu snegom. Iako ima srećan kraj, mnogi naučnici su izrazili zabrinutost o tome kako je ovaj video snimljen.

Foto: Youtube/screenshot

Na primer, na nešto više od jednog minuta dron se približio životinjama. U isto vreme, izgleda da majka direktno gleda u letelicu i pokušava da odbrani mladunče, što je uzrokovalo da se mali medved spusti niz padinu.

Tvorac snimka, Dmitri Kedrov, kaže da je efekat približavanja načinjen u postprodukciji i da njegov dron nije uplašio životinje. Ali neki stručnjaci nisu toliko sigurni.

"Većina bespilotnih letelica nema kapacitet za nošenje kamere s visokokvalitetnim zum objektivom", kaže Mark Ditmer, ekolog na Državnom univerzitetu Bojsi. "Možda grešim, ali čini se da se letelica brzo približava i da majka paniči i zamahuje iz straha".

Foto: Youtube/screenshot

"Ona nema pojma šta to radi. Verovatno nije videla ništa poput ove letelice u svom životu. Ima mladunče sa sobom i naravno da je njena reakcija bila takva", kaže Sofi Gilbert, ekolog sa Univerziteta Ajdaho.

Zapravo, prisustvo drona - i želja da se pobegne od njega - moglo bi da objasni zašto majka i njeno mladunče prelaze takav podmukao teren. Majke sa mladim potomcima uglavnom izbegavaju teška putovanja, osim ako je tako nešto neophodno.

Zvuk bespilotne letelice

Sofi Gilbert ukazuje na video snimke dronova koji lebde iznad medveda dok se hrane, vukova koji napadaju losa, i antilopa koje pokušavaju da pobegnu od bespilotne letelice. Ovo su samo neki od primera gde mašine i ljudi utiču na ponašanje životinja. "Ne znam koliko ste vremena proveli pored ovakve letelice, ali su zaista glasne", kaže Gilbertova. 

Samo šum može da utiče na ponašanje divljih životinja. To ih odvlači od drugih neophodnih funkcija. Kod nekih životinja dron može da pokrene "bori se, ili beži" reakciju, dok druge pokazuju povećanu budnost kao u prisustvu predatora. 

Mark Ditmer napominje da su divlje životinje već pod velikim pritiskom pokušavajući da pronađu dovoljno hrane i izbegnu predatore. Štaviše, ljudi stalno doprinose povećanju ovog stresa kod životinja, jer povređuju divlje oblasti, stvaraju još više buke raznim mašinama. 

Ovo je mač sa dve oštrice. Sa jedne strane, ako se dronovi pravilno koriste, postoji šansa da se ljudi osećaju povezano sa divljim životinjama, što je veoma važno za ishode očuvanja. Ali ljudi takođe treba da zapamte da životinje imaju sopstvene živote, potrebe i sopstvene strahove i da mi ne smemo da se mešamo.