Kroz istoriju su padala brojna carstva i države, nacije su nestajale ili se transformisale, a taj proces nije gotov. Politički analitičari objašnjavaju kako pojam nacije, odnosno države, nije trajan, a svakako ni večan.
Foto: Shutterstock
Iako su države najčešće nestajale tako što su bile osvojene i podeljene između njihovih neprijatelja, čini se kako će zemlje u budućnosti pre imati neke druge probleme koje će ih razjediniti, odnosno uništiti.
Od pretnji kao što su podizanje nivoa mora, do kulturalnih i etničkih podela unutar samog društva, pitanje je hoće li ovih 10 država preživeti u sadašnjem obliku u narednih 100 godina.
Efekti klimatskih promena uzrokovani globalnim zagrevanjem deluju razorno na tropska ostrva, ali teško je zamisliti da oni mogu naneti štetu evropskim državama.
Međutim, većina teritorija Holandije nalazi se ili na nivou mora ili tek jedan metar iznad. Upravo zbog te činjenice globalno zagrevanje je pitanje opstanka za Holandiju.
Oni se već godinama bore s rastućim nivoom mora povišenjem svojih nasipa i njihovim proširivanjem. Uprkos tome, poplave su česte.
Budući da se ta zemlja nalazi pod vođstvom dinastije Kim od 1948. godine, čini se da je samo pitanje vremena kada će nezadovoljstvo unutar društva da kulminira. Brojni analitičari veruju kako će do urušenja sistema doći i zbog nezadovoljstva unutar samog političkog vrha.
Iako je ta država dom Ujedinjenih nacija, sama Belgija možda neće biti tako ujedinjena za 100 godina. Ona je podeljena u sukobu etničkog pitanja podele na Flamance i Valonce.
Budući da ne dele isti jezik i imaju brojne druge kulturološke razlike, predviđa se da će Valonci uspeti da stvore neku vrstu saveza s Francuskom ili da postignu sopstvenu nezavisnost. Sa druge strane, Flamanci to ne žele da dopuste, već ciljaju na apsolutnu nezavisnost zajedničke države.
Zbog rastućih napetosti, brojni analitičari nagađaju da će do podele zemlje doći već u sledećih dvadesetak godina.
Za sve one koje ne veruju u koncept globalnog zagrevanja, Maldivi su stvaran primer na koji treba da obrate pažnju. Ta ostrvska nacija locirana između Indije i Afrike suočava se s ozbiljnom opasnošću od potonuća.
Pretnja je postala toliko velika da je bivši predsednik države razmatrao opciju kupovine zemlje u južnoj Aziji gde bi preselio celokupni narod ako nivo mora nastavi da raste.
Prema projekcijama, Maldivi su prva zemlja koja će nestati zbog globalnog zagrevanja, a to bi moglo da se dogoditi oko 2085. godine.
Budući da se radi o uniji različitih država u kojima postoje jake težnje za nezavisnošću, moguće je da će raspad zateći i tu svetsku silu. Škotska je imala neuspeli pokret za nezavisnost 2014. godine.
Kako je Velika Britanija prošle godine odlučila da izađe iz Evropske unije i taj postupak nije jednako odobren u svim delovima države — i to će postati tačka spoticanja. Veruje se kako će zbog toga neke države izaći iz Ujedinjenog Kraljevstva i kao nezavisne se pridružiti EU, a taj proces će biti razrešen u sledećih 20 godina.
U ratnom stanju od 2011. godine ta je država pravi primer svakodnevnog raspadanja. Nakon hvatanja i egzekucije Sadama Huseina koji je držao zemlju na okupu, stanovništvo je danas žestoko podeljeno. Rast popularnosti DAEŠ-a privukao je pažnju na tu podelu, pa je poprilično očigledno kako se zemlja na jedvite jade veštački održava.
Irak je podeljen na tri grupacije: sunite, Kurde i šiite, za koje je poprilično neverovatno da će se ujediniti, te se očekuje kako će se zemlja raspasti na tri manje tvorevine u tom procesu.
Ta ostrvska država u središnjem delu Tihog okeana je do 1979. godine bila britanska kolonija, a čine je tri sasvim odvojene grupe ostrva raspršene na golemom prostoru Tihog okeana — Gilbert, Feniks i Line.
Smatra se oličenjem tropskog raja, ali bi svako ko želi da ga iskusi trebalo da to što pre učini, jer je povišen nivo mora već preplavio 2 ostrva. Nastavi li se taj trend, veliki deo države bi mogao da postane more, a ostatak više neće moći da pruža osnovne uslove za život.
Predsednik države već je tražio pomoć od Novog Zelanda i Fidžija da započnu da prihvataju ljude s Kiribata kao stalne izbeglice.
Kad je ekonomska kriza pogodila Španiju 2008. godine napravila je toliko štete da je zemlju dovela na sam rub raspada. Ta država se još se nije oporavila od krize.
Nezaposlenost je iznosila 24 odsto 2015. godine, a do danas situacija nije ništa značajno bolja. Kao da to nije dovoljno, postoji i duboka podela među stanovništvom.
S obzirom na istoriju, činjenica je da je američko stanovništvo podeljeno s dubokim kulturalnim razlikama i političkim stavovima između Severa i Juga još od Građanskog rata. Godine 2012. sve američke savezne države su primile na hiljade pisma svojih građana koji traže izlazak iz unije. Najverovatnije je da će se Aljaska i Teksas prvi odvojiti.
Uprkos tome što Kina ima jednu od najvećih ekonomija na svetu i jaku vojsku, to ne znači da je zaštićena od kolapsa u sledećih 100 godina. Kina ima i ogroman problem zbog ekološkog zagađenja, koji je toliko preteći da čak 250.000 Kineza zbog njega prevremeno umire svake godine.
Predviđanja samih kineskih vlasti otkrivaju kako bi ta zemlja mogla da ostane bez pitke vode do 2030. godine, a velike su šanse da država u sadašnjem obliku ne doživi 2050. godinu.