Da li će naši daleki potomci biti kiborzi s tehnološki poboljšanim delovima tela, udovima koji mogu ponovo izrasti ili skenerima umesto očiju kakve možemo videti u naučno fantastičnim filmovima?
Photo: Youtube/Printscreen
Hoćemo li postati niži, viši, mršaviji, deblji ili će nam se čak boja kože i izgled lica promeniti tokom evolucije? To se zapitala BBC-jeva kolumnistkinja Lusi Džons pokušavajući da dobije odgovor na pitanje kako će ljudska rasa izgledati u budućnosti.
Poređenja radi, pre milion godina, ljudi kakve danas znamo nisu postojali. Pre Homo sapiensa postojale su primitivnije vrste ljudi koje su više ličile na modernog čoveka nego na neandertalce.
Photo: Shutterstock
U poslednjih 10.000 godina ljudska rasa prošla je kroz mnoga prilagođavanja. Uzgoj biljaka omogućio nam je da imamo dovoljno hrane, a s bolestima smo se naučili boriti uz pomoć nauke.
Izgled nam se promenio tako da smo postali deblji, ali u nekim zonama i viši.
Tomas Mejlund, profesor bioinformatike na Univerzitetu Arhus u Danskoj, smatra da će ljudi u budućnosti biti sitniji kako bi njihovim telima trebalo manje energije, što će svakako pomoći i s problemom naglog skoka naseljenosti planete.
Takođe, budući da dolazimo u kontakt s puno više ljudi nego naši preci, profesor Mejlund veruje da će nam to popraviti sposobnost pamćenja imena i podataka. Tu bi se, po njegovom mišljenju, mogla uklopiti tehnologija.
"Pomoću implanta ugrađenog u mozak pamtili bismo više imena ljudi. Već sad znamo koji su geni odgovorni za razvoj pamćenja u mozgu. Takav implant bismo mogli napraviti već danas, samo što još uvek ne znamo kako bismo ga spojili s mozgom i učinili funkcionalnim, ali doći ćemo i do toga. Evolucija više nije samo pitanje biologije već i tehnologije", rekao je.
Lusi Džons odlazi i korak dalje pitajući se šta će se dogoditi ako počnemo da kolonizujemo druge planete. Sa slabijom gravitacijom čak bi i naše kosti i mišići mogli da promene oblik.
Možda ćemo imati duže ruke i noge. U hladnijim delovima planete mogli bismo da postanemo nabijeniji i s više dlaka na telu.
"Budući da se trenutno svake godine širom sveta pojavljuju dve nove mutacije gena, malo je verovatno da ćemo za milion godina izgledati onako kako izgledamo danas", zaključila je BBC-jeva kolumnistkinja.