Priča o aurori počinje na Suncu. Ono se ponaša kao ogromna elektrana, pri čemu se energija stvara duboko u njegovom jezgru, u kojem se temperatura penje na više od 14 miliona stepeni Celzijusovih. Evo kako nastaje aurora borealis!
Foto: Shutterstock
Pritisak je toliki da atomi hidrogena zajedno stvaraju drugi element: helijum.
Ova nuklearna aktivnost otpušta energiju, a svetlost iz samog jezgra isijava napolje. U spoljašnjim slojevima se toplina otpušta napolje, a ova električna strujanja gasa stvaraju magnetna polja unutar Sunca.
U nekim slučajevima snažna magnetna polja uspeju da se probiju kroz površinu, koja se zatim ohladi, pa se pojave tamne sunčeve pege. Električni nabijeni gas – plazma, povlači magnetno polje još više napolje, pa se ono istegne i izokrene, poput gumice, da bi na kraju puklo.
Foto: Shutterstock
Nekoliko milijardi tona talasa plazme odvoji se od Sunca, što se zove Sunčevim vetrom. Ovaj vetar može da dostigne brzinu od osam miliona km/h, i nakon šest sati projuri pored Merkura, a 12 sati posle i Venere. Nakon 18 sati dospeva do Zemlje, gde se događa nešto čudno.
Nevidljivi štit – zemljino magnetno polje, odbija Sunčev vetar. Magnetna polja zbijaju se zajedno i stvaraju zbrku, pa gas ulazi kroz dnevne strane magnetnog polja i nastaje dnevna aurora.
Magnetna polja se zatim izvijaju unazad i spajaju, ali se magnetne ‘gumice’ lome, pa gas Sunčevog vetra prostruji nazad prema polovima Zemlje koji zatim stvaraju noćnu auroru.
E sad mi je sve jasno!