Do pre samo nekoliko godina pola sveta bilo je ubeđeno da u Srbiji i dalje traje rat. Nisu baš bili sigurni protiv koga se ratuje, ali, ako se oslonite na tadašnje opšteprihvaćeno mišljenje, šta bi drugo radili Srbi - "teroristi ogrezli u komunizmu i nacionalizmu".
Većina Srba imala je barem jedno neprijatno iskustvo sa strancima i predrasudama koje kruže o našoj zemlji. Neki bi se svađali, drugi dokazivali da nije sve tako, treći ostajali ravnodušni, a ima i onih koji bi te iste strance "otkravili" naučivši ih po koju psovku na srpskom i ponudivši im ćevape i rakiju.
Vreme je odradilo svoje, a razvoj interneta dao je Srbima novu mogućnost da pošalju lepšu sliku o sebi u svet i glas koji im je dugo bio uskraćen. Naša zemlja je danas drugačija, pa smo hteli da proverimo i da li se i koliko promenilo mišljenje koje stranci imaju o nama.
Na sajtu Kvora, na kojem korisnici postavljaju pitanja i daju odgovore jedni drugima iz najrazličitijih oblasti, povela se polemika i oko Srbije. Tačnije, jedan od korisnika Kvore postavio je pitanje "Šta mislite o Srbima" i evo šta su neki od njih rekli:
- Srbija je izvoznik ratnih diktatora i plaćenih ubica. To je jedino što sam znao o toj zemlji kada sam pre nekoliko godina došao da je obiđem – kaže Holanđanin Džasper.
Baš se ta infomracija Džasperu motala po glavi kada je u autobusu, na putu do Beograda, u njega i njegovu saputnicu dugo zurio nepoznati mladić.
- U nekom trenutku seo je pored nas i počeo da ćaska. Na kraju smo započeli vrlo zanimljiv razgovor. Pred Beogradom smo se dodali na Fejsu i on se ponudio da nam pokaže taj "najkul grad na svetu" – prepričava Džasper svoje iskustvo.
Beograđanin je bio sjajan domaćin, a nekoliko dana kasnije, kada se par iz Holandije našao u Novom Sadu, ponovila se ista priča. Slučajno su u kafiću upoznali drugog dečka koji takođe želeo da im bude vodič.
- Ceo dan smo se vozili po Novom Sadu i prelepoj okolini. Odveo nas je u lokalne kafane na ručak, na vinsku turu i pričao nam o danima kada su bombe pljuštale po gradu... Ovo me je nateralo da se zamislim. Nema mnogo zemalja u kojima smo tako ljubazno dočekani i uživali toliku gostoljubivost meštana. Baka kod koje smo prenoćili, taksista koji nas je vozio... Osetio sam da je ovom narodu nametnuta loša reputacija zbog onoga što je činila šaka pojedinaca. Shvatio sam da sam sklon predrasudama. I nekako se zaljubio u Srbiju – piše Džasper na forumu Kvora.
Nekada pokudu, a nekada divljenje umanjuje činjenica da se radi o netačnim informacijama. Nešto slično se desilo sa Denom, Amerikancem rumunskog porekla, koji se, kako kaže, divi Srbima i zavidi im istovremeno.
- Dok se moj narod povijao i pri najmanjem vetru, Srbi su ponosno stajali, iako su u borbi sa Turcima, Nemcima i Rusima (?) stalno izvlačili deblji kraj - napisao je Den.
Usledilo je i neobično izvinjenje.
- Od svih zemalja koje okružuju Rumuniju, samo nas Srbija nikad nije napala. Onda je uoči NATO napada na Srbiju, tadašnja vlada Rumunije, protivno volji naroda, pristala da pomogne NATO-u u zamenu za članstvo. Izvinjavam se u ime svoje nacije našim prijateljima Srbima. Znam da ćete nam, ako na nas ikada krenu ruski T-72, pomoći koliko možete - napisao je Den.
- Ti ludi Srbi. Prvo sam iz knjiga i sa TV-a saznao da uopšte postoje. Mediji iz ranih 90-ih su ih opisivali kao genocidne ratne huškače koje treba nasilno disciplinovati, ali su knjige govorile o krvavoj istoriji i nepokornosti. Shvatio sam da imam mnogo toga zajedničkog s njima, da sam nezavistan, buntovan, samouveren, ponekad i lukav i nastavio sa svojim životom – kaže Francuz Žilijen.
Srbe je prvi put "upoznao" godinama kasnije, igrajući onlajn igre.
- Pridružio sam se sprskom klanu i shvatio da su vrlo prijateljski nastrojeni i zreli za svoje godine. Iako sam bio jedini stranac, uvek su pričali na engleskom kada sam bio tu, verovali mi i praštali greške. Onda sam se zaljubio u "bezbožnu katoličku Srpkinju", izgubio devojku, ali nastavio da učim o Srbiji i Jugoslaviji, čak i upisao te studije – dodaje on.
Po Žilijenu, Srbi svoju prošlost vide na "iskren način".
- Toliko krvavih ratova da bi se bio nezavistan i veliki. Toliko su žrtvovali u prošlom veku da bi ujedinili svoj i okolne narode u nešto veće od njih samih. Toliko pobeda, toliko poraza... Francuz poput mene, zadojen pričama o Napoleonu i De Golu, može da se sa tim saoseća – smatra on.
Kako kaže, njegova zemlja je učestvovala u agresiji SAD-a na Srbiju, a nikada mu nijedan Srbin zbog toga nije uputio agresivan komentar.
- Kada mi Srbin nešto kaže, osećam da mogu da mu verujem. Prijateljstvo je za njih jedno od najvažnijih osećanja i uvek me dirne kada pričaju o tome. Sviđa mi se lični integritet, poštovanje koje imaju prema sopstvenoj snazi, iako su ponekad previše stameni za svoje dobro, ali i njihova poniznost. Uživam u njihovom smilu za humor, koji je radostan, crn, iskren i dubok – zaključuje on.
- Srbija je važna zemlja na Balkanu, a Srbi su obrazovani i veliki nacionalisti. Njihov patriotizam nadilazi sve balkanske nivoe. Ukusno se oblače i sjajni su u sportu. Mrze se sa Hrvatima i kosovskim Albancima, ali su generalno dobri i ljubazni ljudi – smatra Bener, Albanac sa Kosova.
- Kao deo naroda koji su Srbi pokušali da izbrišu (pogledajte Srebrenicu), rekao bih da su Srbi kao nacija nažalost porobljeni od strane svoje intelektualne elite koja im ispira mozak, priča mitove i čini da svi oni kolektivno pate od kompleksa superiornosti – kaže Senad iz Bosne, navodeći Jovana Deretića i svoje mišljenje da njegova predavanja prosečan Srbin svakodnevno gleda.
- Šta misliti o narodu koji je tokom 1990-ih započeo tri brutalna rata? Prvo su okupirali Hrvatsku, onda u Bosni ubili 100.000 ljudi, ali ni to im nije bilo dovoljno, pa su započeli etničko čišćenje Kosova. Umalo da zaboravim, sećate li se malenog okršaja poznatog pod nazivom Prvi svetski rat? Da, započeli su ga srpski nacionalisti ubistvom austrijskog nadvojvode. Uglavnom sjajni su ti Srbi. Moraš ih voleti – sarkastično je zaključio Kruno iz Hrvatske.
- Frenk iz Amerike ceni da je 99 odsto ljudi u Srbiji predivno, ali da je problem u tome što jedan odsto "mućaka" vlada državom.
- Emre iz Turske smatra da Srbe progoni duh iz 1389. godine, ali i da su "Srbi slični kao Jermeni, gori od Grka i bolji od Jevreja", mada ne objašnjava ovo svoje razmišljenje.
- Kad neko kaže "Srbi" setim se jednog susreta sa kamiondžijom koji je pokušao da me impresionira pričom o tome koliko je ljudi ubio za vreme rata. Uspeo je da me impresionira, ali ne na dobar način, jer se moja slika o Srbima stvorila pod jakim uticajem tog susreta, iako sam svestan da su to predrasude – kaže Alen iz Amerike.
- Kao normalno ljudsko biće sa ovog sveta, divim im se, poštujem ih i trudim se da ne generalizujem. Naravno, kao Hrvat, često nailazim na podizanje obrva kada mi postave to pitanje jer od mene očekuju ultranacionalistički odgovor.
Imao sam zaista to zadovoljstvo da upoznam pregršt Srba i svaki od njih bio je pametan, duhovit i sjajan čovek. Nisam im sudio, nisu ni oni meni. Zašto? Zato što nije 1941. niti 1991, pripadamo generaciji koja je imala tu sreću da ne živi kroz te mračne periode.
Pošto studiram u inostranstvu nedavno sam upoznao sjajnu devojku Bojanu, koja mi je postala blizak prijatelj. Kada mi je rekla da je Srpkinja, a ja njoj da sam Hrvat, nijedno od nas dvoje nije prevrnulo očima, samo smo nastavili razgovor. Da li smo pričali o Miloševiću, Paveliću, Jasenovcu, Vukovaru? Ne. Pričali smo o studijama, izlascima, i kako da nađemo dobre ćevape i burek... o stvarima koje treba da budu relevantne našim generacijama.
Poenta ove priče je, nemojte generalizovati ljude na neznanju. Ne mogu sa sigurnošću da kažem kako vidim Srbe generalno, jer nisam upoznao 10 i više miliona Srba širom sveta. Da jesam, siguran sam da bi mi se dosta njih dopalo i dosta ne bi, ali ne zato što su Srbi već zbog toga kako se ophode prema meni - zaključio je mladi Hrvat.