Filmovi koji nam pomažu da shvatimo opasnosti zagađenja

Londonski smog ubio je 12.000 ljudi. Svaki minut u Indiji od zagađenja vazduha umre pet ljudi. Jeste li spremni da postanete statistički podatak? Ovi filmovi o zagađenju će vam pomoći da shvatite sve opasnosti.

Foto: Shutterstock

Svaki put kada vlasnik neke ruke u peć ubaci lopaticu uglja (cipelu, automobilsku gumu...) trebao bi da zna da se sagorevanjem hemijskih sastojaka čvrstih goriva - ugljenika, vodonika i sumpora - formiraju smrtonosni spojevi koji razaraju čovekov organizam.

Jedna od najvećih tehnoloških i ekoloških katastrofa koja je pogodila svet, ona u Černobilu, poslužila je kao motiv za kreiranje jedne od najboljih televizijskih mini serija svih vremena.

"Chernobyl" (HBO, 2019.) je pokazao je do koje mere idu razmere katastrofe kada se tehnologija poveri nestručnom, politički podobnom kadru, koji kao jedino sredstvo za saniranje krize poseduje sposobnost poricanja i neispravne merne instrumente.

Prva stvar koju vam kažu kada doživite nešto strašno u vidu šoka ili telesne povrede jeste da udahnete duboko. E, pa loše vest je da je bolje da ne dišete ovakav vazduh, a dobra (u najboljem slučaju) da to nešto užasno tek treba da se desi.

Ispod gustog otrovnog pokrivača jedan čovek ukazuje na opasnost, drugi ne pridaje nikakav značaj zagađenju, a treći još zapali cigaretu pominjući prošlost i rečenicu "tako je uvek bilo". A evo kako je bilo i može biti.

Najgori scenario sa zagađenjem zraka dogodio se 5. decembra 1952. godine u Londonu kada se na glavni grad Velike Britanije spustio smog koji je za četiri dana pokosio 12 000 ljudi.

Deca su u Kini najugroženija, pa su tako i brojni slučajevi raka pluća kod dece u dobu do osam godina.

Provincija Šanži ima najveću industriju proizvodnje i eksploatacije uglja u Kini i upravo je ugalj, kao najjeftiniji izvor energije, ono uz pomoć se događa veliki ekonomski rast, kao uostalom i u Londonu od vremena industrijske revolucije i 18. veka.

U Evropskoj Uniji podaci su takvi da se zahvaljujući onešišćenju vazduha dešava oko 400 000 preranih smrti godišnje. Vazduh siromašan kvalitetom vodi do raka pluća, srčanih i moždanih udara i bolesti respiratornog sistema kod dece.

Razvoj ovih bolesti je postepen proces i oboleli obično ne smatraju da je ono što udišu njihov organizam dovelo do fatalnog ishoda.

Malopolska region u Poljskoj, zajedno s nekim delovima Češke i Slovačke je najzagađenije područje u Evropi, naročito u zimskim danima kada ljudi pale ugalj kako bi zagrejavali kuće. I o tome postoji dokumentarni film.

Svake godine od posledica zagađenja vazduha umre milion Indijaca. Izvor onečiščenja je rastuća ekonomija koja na svom putu ne štedi prirodne resurse, paljenje useva i izduvni gasovi automobila.

Indijska vrata i ostali spomenici u Delhiju bukvalno se ne vide u koktelu isparavanja automobilskih auspuha i industrijskog zagađenja. Pored vazduha, Indija ima i ogroman problem sa smećem i onečišćenjem voda, što je trenutno dominantan ekološki problem na planeti, gde se okeani guše u plastici.