Istorija i istorijski podaci – da li su zaista Srbi prvi jeli viljuškom?

Istorija je puna neobičnih i fascinantnih detalja o kojima nismo imali priliku da učimo u školi. Neki nas začude, za neke pomislimo da su lažni, a u neke ne možemo ni da poverujemo.

 Foto:Shutterstock

Ali istorijski podaci govore da su tačni. Svakako, da smo ovakve činjenice učili u školi, bilo bi nam mnogo zanimljivije na časovima.

Ali nikada nije kasno da se uči. Ovo su samo neke od istorijskih zanimljivosti koje niste mogli da čujete od nastavnika. Neke se tiču svakodnevnog života, a najinteresantnija upravo sledi.

Srbi vole da se hvale da su prvi jeli viljuškom dok je ostatak Evrope jeo prstima, i to ističemo kao naš kulturni i civilizacijski nivo. Ali stvari stoje malo drugačije.

Najstarija viljuška je pronađena na području današnje Turske i potiče iz 4. veka pre nove ere. Najverovatnije da se tada nisu koristile prilikom jela već kao alat.

U širu upotrebu viljuške ulaze u 11. veku u Italiji, iako je to naišlo na otpor Crkve, koja je smatrala korišćenje pribora za jelo uvredljivim za Boga.

Crkva je tvrdila da je Bog stvorio ljude sa prstima kako bi mogli da jedu božju hranu. Broj prstiju koji se koriste za jelo razlikovao je gornju klasu od niže klase.

Tri prsta su se smatrala dobrim manirima. Ali ništa od tih priča nije zaustavilo proizvodnju skupih viljušaka od zlata za bogate porodice.

Foto:Shutterstock

U Velikoj Britaniji, do sedamdesetih godina prošlog veka postojali su ljudi koji su obavljali posao “budilnika”. Oni su bili opremljeni dugačkih štapovima za pecanje ili mekanim čekićima kojim su tapkali po prozorima kako bi proboudili uspavane ukućane.

Koristili su i sušeni grašak, koji su ispaljivali na prozor spavača. Jedini problem je bio to što su bukom budili i one koji nisu naručili i platili buđenje.

Foto:Shutterstock

Papa Grgur je u 13. veku objavio rat mačkama jer je verovao da mačke u sebi nose duh satane. Tada su Katolička crkva i svi njeni sledbenici pokrenuli istrebljenje mačaka.

Neki istoričari veruju da je ovaj masakr doprineo razmnožavanju glodara koji su prenosili zarazne bolesti. Od tada potiče i sujeverje da crne mačke simbolizuju lošu sreću.

Foto:Shutterstock

Nakon smrti prvog predsednika Izraela 1952. godine, ovu funkciju je Albertu Ajnštajnu ponudio premijer David Ben Gurion. Uslov je bio da se naučnik preseli u Izrael i prihvati državljanstvo, uz saglasnost da nastavi da se bavi naučnim radom.

Ajnštajn je odgovorio da zbog svog neiskustva u radu sa ljudima nije kvalifikovan da obavlja tako visoku funkciju.