Udžbenici istorije svedoče o prošlim vremenima i događajima koji će zauvek ostati upamćeni. Da li ste i vi želeli da prisustvujete nekom od ovih događaja?
Ovako izgleda naša lista.
Od sedam svetskih čuda starog sveta, jedino piramide u Gizi odolevaju vremenu, iako danas izgledaju prilično drugačije nego pre 4.400 godina kada su građene. Tada, piramide su oblagane belim krečnjakom, dok je vrh bio od zlata. Najveća piramida bila je izgrađena od 2.3 miliona kamenih blokova, od kojih je svaki težio prosečno 2.5 tona.
Zašto bismo želeli ponovo da vidimo
Kako su piramide izgrađene? Da li su ih izgradili robovi ili zemljoradnici? I kako su izgledale na samom početku? Piramide ne predstavljaju samo građevinska čuda, već su obavijene i velom misterije. Kada bismo prisustvovali ovom događaju, iz prve ruke bismo rešili milenijumsku debatu - da li su zaista vanzemaljci sagradili piramide?
Stotinu uspravnih stena poređanih u krug čine Stounhendž. Vekovima su se naučnici i posetioci divili ovom spomeniku. U dvananaestom veku se spekulisalo da je čuveni čarobnjak Merlin izgradio Stounhendž. Danas nam je poznato da je bilo potrebno 1.500 godina za njegovu izgradnju, ali još uvek niko ne uspeva da odgonetne svrhu.
Zašto bismo želeli ponovo da vidimo
Da li je ogromno kamenje služilo samo kao grobnica ili se koristilo i u druge svrhe? Kako su ljudi uopšte uspeli da dovuku stene do ovog mesta? I kako je Stounhendž uopšte izgrađen bez upotrebe točka? Zbog svega ovoga je Stounhendž jedna od najvećih istorijskih misterija.
Obožavaoci Olimpijskih igara sigurno znaju da su Moderne igre počele 1896.godine, ali originalne Olimpijske igre su daleko starije od toga - koreni sežu do 3.000 godina u prošlost, kada su se atletska takmičenja održavala u Olimpiji, gradu u Antičkoj Grčkoj.
Zašto bismo želeli ponovo da vidimo
Rimski imperator Neron, učestovovao je na Olimpijskim igrama, 67. godine nove ere. Proglasio je sebe pobednikom u trci sa kočijama, iako je prethodno ispao iz istih tokom trke. Još jedna interesantna činjenica je da su takmičari bili nagi.
Čovek je svoj prvi korak na Mesecu napravio 20. jula 1969. godine. Prema Nilu Armstrongu, bio je to mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo. Još jednom su pomerene granice nemogućeg.
Zašto bismo želeli ponovo da vidimo
Pola milijarde ljudi uživo je gledalo prenos sletanja na Mesec, ali niko nije uživo prisustvovao tome. Ovo je zaista događaj vredan divljenja i svedočenja, a i jednom za svagda bi se rastumačile sve teorije zavere prisutne još od samog sletanja.
Isus je osnivač jedne od najvažnijih religija u istoriji. Kako hrišćani veruju, Isus je činio čuda, pogubljen na krstu i ustao iz mrtvih. Sve to je počelo sa njegovim rođenjem.
Zašto bismo želeli ponovo da vidimo
Rođenje i nije tako spektakularan događaj za posmatranje, ali sve što ukazuje na njegovo rođenje deluje zanimljivo. Mnogi žele da se vrate u njegovo vreme i upoznaju ga, pa zašto ne početi od samog početka?