U Japanu ima previše kuća i premalo ljudi da žive u njima. Ovaj problem poznat je pod nazivom akija (akya). Japanci se sve više sele u gradove i nisu zainteresovani za život u kućama van grada.
Foto: Shutterstock
To je izazvalo pad potražnje. A kada nema potražnje – cene padaju.
Država nije uvela nikakve podsticaje ni za preuzimanje starih kuća, nasleđenih od člana familije.
Lokalne zajednice ne mogu da preuzmu i obnove kuću bez dozvole vlasnika, a oni najčešće ignorišu da su dobili kuću u nasledstvo da ne bi plaćali porez.
Najveći krivac za ovo su demografske promene.
Foto: Shutterstock
Broj japanskog stanovništva porastao je u 20. veku s 40 miliona na 127 miliona, a sada je počeo naglo da pada. Sa sadašnjom stopom rasta ima tendenciju smanjenja za trećinu na 85 miliona do 2100. godine, a ako se takav trend nastavi do 2300. godine biće samo 8,5 miliona Japanaca.
U 2008. godini u Japanu je bilo 7,5 miliona praznih kuća. Do 2013. taj broj se povećao na 8,2 miliona.
Zbog toga trgovci nekretninama nude besplatne domove putem interneta, a novi vlasnici su odgovorni samo za poreze i naknade agentima. Mnogim kućama potrebna je kompletna obnova.
Foto: Shutterstock
Ako se nastavi pad broj stanovnika – njih neće imati ko da uzme ni ako se nude potpuno besplatno.
Japan nije jedina zemlja koja poklanja kuće. U nekim ruralnim delovima Italije nude se kuće za samo 1 evro.
To možda i nije tako čudno ako se zna da Japan s prosečnim godištem stanovnika od 45,3 godina, ima najstarije stanovništvo na svetu. Italijani su na drugom mestu – sa prosečnom starosti od 45,9 godina.