Potonuće Titanika do danas je ostalo jedna od najvećih pomorskih katastrofa koju svet pamti. Nju je, srećom, preživeo Srbin iz Like Nikola Lulić, koji je tog kobnog 12. aprila 1912. bio putnik treće klase na putu ka Americi.
Foto: Shutterstock
Nikola Lulić imao je 29 godina kada je uspeo da nabavi kartu za najveći putnički brod toga doba. Rođen je 24. februara 1883. godine u Konjskom Brdu nadomak Perušića u Lici, gde je živeo sa porodicom sve dok ga nisu regrutovali u austrougarsku vojsku.
Nije želeo da služi nijednoj vojsci osim sprske, posvedočio je njegov praunuk Marko Lulić u intervjuu pre nekoliko godina, zbog čega je dezertirao i pošao put Amerike 1902. godine.
Četiri godine radio je u rudniku u Minesoti, nakon čega se vratio kući kako bi obišao porodicu. Zbog posla 1907. ponovo se vratio u Ameriku, ali u jesen 1911. Nikola se ponovo vraća u rodno mesto.
Kako nije mogao da nađe posao, odlučio je da se ponovo otisne na drugi kraj sveta. Tada je nabavio kartu za Titanik za 170 tadašnjih franaka.
- Tog kobnog 14. aprila Nikola se kao i obično spremao za spavanje, ali se oko ponoći čuo potres. Pričao je da je osetio samo malo podrhtavanje, ali je to možda bilo zbog pozicije njegove kabine koja se nalazila tačno na sredini broda. Posada je uveravala putnike da se ništa ozbiljno nije dogodilo. Putnici treće klase za katastrofalni sudar “Titanika” sa ledenim bregom saznali su tek kad su videli da voda nadire u hodnike - ispričao je svojevremeno Marko Lulić.
Bilo je manje čamaca za spasavanje nego što je bilo potrebno za 2.000 putnika. Kapetan je tražio da se prvo ukrcaju deca i žene. Nikola se našao u vodi.
- Postoje dve verzije kako se on ukrcao u čamac i spasao. Jedna je da je na glavi imao oficirsku kapu i da su ga zbog toga izvukli iz vode. Druga, u koju više verujem, jeste da je iz jednog od čamaca u vodu palo dete, a da ga je Nikola vratio. Majka deteta, Norvežanka, pružila mu je ruku i on se popeo u čamac – rekao je Marko.
Ubrzo pošto je ušao u čamac za spasavanje broj 15, po Nikolu i druge preživele došao je brod “Karpatija”, koji ih je prevezao do Njujorka. Nikola je do kraja Prvog svetskog rata radio u Minesoti, a zatim se zauvek vratio u Liku.