Lutka Anabel iz poznatog horora inspirisana je pravom lutkom

Lutka Anabel iz poznate horor franšize “Prizivanje zla” (The Conjuring) bazirana je na istinitoj priči o lutki Ragedi En koja je opsedala dve mlade medicinske sestre pre ubistva muškarca.

Foto: IMDb

Ona sedi u staklenoj kutiji sa urezanom molitvom “Oče naš”, ali ispod kutije je upozorenje: “Ne otvarajte”. Anabel izgleda kao uveličana Ragedi En, lutka koja je pravljena početkom 20, veka, ali je daleko od toga. Ona se krivi za demonska zaposedanja i najmanje dva iskustva bliske smrti. Fascinacija zlom Anabel inspirisala je filmsku franšizu vrednu više miliona dolara, ali koliko je njena priča realna?

Iako ne deli porcelansku kožu i druge odlike kao njena predstavnica iz filma, lutka Anabel koja je boravila u Okultnom muzeju u kući Eda i Lorejn Voren je daleko strašnija. Vorenovi su do sada preminuli, Ed 2006, a Lorejn početkom ove godine, a za života su tvrdili da je njihova lutka odgovorna za jedan fatalni incident i dva iskustva blizu smrti, te niz demonskih aktivnosti koje su se odvijale tokom tri decenije.

Prvi slučaj je zabeležen 1968, kad je Anabel tek napravljena. Priču su Vorenovima iznele dve mlade žene, a kasnije su je oni prenosili dalje. Prema toj priči, Anabel je bila poklon mladoj medicinskoj sestri Doni od njene majke za 28. rođendan. Dona je lutku stavila u svoj stan u kojem je živela sa drugom sestrom, Endži.

 

 

 

 

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Објава коју дели The Conjuring Universe (@conjuring.official) дана 5. Јун 2019. у 7:18 PDT

Na početku je Anabel bila lep ukras, ali ubrzo su dve žene počele da primećuju da se lutka naizgled kreće po sobi po sopstvenom nahođenju. Dona bi je ujutro ostavila na kauču, da bi je po povratku zatekla u spavaćoj sobi sa zatvorenim vratima. Po stanu su dve žene nalazile poruke “pomozi mi”, pisane na pergamentu koji one nisu imale.

Endžin dečko Lu bio je u stanu jednog popodneva kad je Dona bila vani i začuo je buku u njenoj sobi, kao da neko provaljuje. Kad je ušao zatekao je Anabel na podu sa licem na dole. Odjednom je osetio bol u grudima, a kad je pogledao video je krvave tragove kandži na njima. Dva dana kasnije ti tragovi su nestali bez traga, piše portal Allthatsinteresting.com.

Nakon toga su dve žene pozvale medijuma, koji je održao seansu i rekao im da je u lutki duh preminulog deteta čije je telo pronađeno nekoliko godina ranije na lokaciji na kojoj je izgrađena njihova zgrada. Medijum je tvrdio da je duh bezazlen i da samo želi ljubav i pažnju. Dve sestre su se sažalile i dozvolile duhu da trajno ostane u lutki.

To je, međutim, bio početak njihovih nevolja. Vorenovi su verovali da je u pitanju bila demonska sila koja je tragala za ljudskim domaćinom, a ne bezazleni duh. Kako bi ga se rešile pozvale su sveštenika, poznatog kao otac Hegan. On je obavestio oca Kuka, koji je o svemu javio Vorenovima. Ed i Lorejn su naveli da su odmah znali šta se događa. Ukazali su na sve znakove demonske zaposednutosti, uključujući teleportaciju (kretanje lutke), materijalizaciju (pergament) i “znak zveri” (Luove izgrebane grudi). Vorenovi su zatražili od oca Kuka da izvrši egzorcizam u stanu. Uzeli su Anabel i preneli je u svoj Okultni muzej nadajući se da će okončati slučaj, ali to se nije dogodilo.

 

 

 

 

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Објава коју дели Vera Farmiga & Patrick Wilson (@ed.lorraine.warren) дана 23. Јул 2019. у 12:07 PDT

Nakon što su odneli lutku primetili su nekoliko paranormalnih iskustava vezanih za Anabel, a prvo se dogodilo svega nekoliko minuta nakon što su je uzeli. Nakon egzorcizma u stanu dve medicinske sestre, Vorenovi su stavili lutku na zadnje sedište auta i odlučili da voze bezbednijim putevima. Na putu do kuće kočnice su se pokvarile više puta, zbog čega su zamalo doživeli udes. Lorejn kaže da je Ed potom poprskao lutku svetom vodicom nakon čega je problem s kočnicama nestao.

Kad su stigli stavili su Anabel u Edovu radnu sobu, da bi kasnije prijavili da je lutka levitirala i kretala se po kući. Čak i kad su je stavili u zaključanu sobu u spoljnom objektu ona se kasnije, kako su tvrdili, pojavila u kući. Konačno su odlučili da je zaključaju zauvek. Stoga su napravili kutiju od stakla i drveta, na kojoj su urezali “Oče naš”. Za vreme života Ed je običavao da sa vremena na vreme izgovori molitvu iznad kutije kako bi lutka ostala zarobljena.

Otkako je zaključana nije se ponovo pomerala, iako se navodi da je njen duh pronašao način da napusti zemaljsku ravan. Jednom je jedan sveštenik u muzeju Vorenovih uzeo Anabel i doveo u pitanje njene demonske sposobnosti, iako ga je Ed upozorio da se ne šali s njom. Na povratku kući sveštenik je zamalo poginuo u udesu u kojem je njegov auto potpuno uništen. On je tvrdio da je video Anabel u retrovizoru trenutak pre nesreće.

Godinama kasnije je drugi posetilac ismejao strahove od lutke. Izgubio je kontrolu nad svojim motorom i zabio se u drvo. Poginuo je na licu mesta,a njegova devojka se jedva izvukla. Ona je rekla da su se pre udesa smejali lutki. Tokom godina su Vorenovi iznosili ove priče kao dokaz strašnih moći lutke. Ali imena mladog sveštenika i motocikliste nikada nisu otkrivena. Dona i Endži nikada nisu objavile svoju priču, dok otac Kuk i Hegan nisu ni pomenuli svoj egzorcizam.

Nakon što su Vorenovi preminuli njihova ostavština je prešla na ćerku Džudi i njenog muža Tonija Speru, kojem je Ed poverio da nastavi njegov rad, uključujući brigu za okultne predmete, uključujući Anabel.

- Da li je lutka opasna? Da. Da li je ona najopasniji objekt u ovom muzeju? Jeste – rekao je Spera.