Kako bi Zemlja izgledala kada bi ljudi nestali sa nje

Ako bi svih 7,6 milijardi ljudi (možda i više), koliko danas živi na Zemlji, nestali u jednom danu, naša planeta bi za nekoliko stotina godina "živnula".

Foto: Shutterstock

To što je čovek učinio i čini Zemlji ravno je ubistvu. Svakog dana naša planeta bori se sa raznim izazovima i problema čiji je uzrok jedino i isključivo čovek, tj. mi. 

Zemlju gušimo smećem, otpadom, raznim vrstama zagađenja, životinjske vrste dramatično nestaju, nuklearne elektrane i radioaktivna emisija prete, menjamo ekosistem kako nam pada na pamet... Rečju, ubijamo planetu koja nam je dom svakodnevno.

Šta bi bilo ako bi smo svi mi ljudi u jednom danu nestali?

Odgovor na ovo pitanje dao je sajt What.if, koji je slikovito prikazao koliko čovek, zapravo, nije potreban Zemlji.

Foto: YouTube/printscreen

Dan nestanka ljudi i dan posle

Svet bi odmah ostao bez električne energije. Stale bi sve elektrane, vetroparkovi, nuklearna postrojenja bez nadzora ljudi. Narednog dana kompjuteri bi automatski isključili pogone u nuklearnim elektranama. Ali, nuklearna katastrofa bi tek bila malo odložena...

Posle 3 dana

Londonski Big Ben, bi poslednji put otkucao i zazvonio, jer je programiran na tri dana. Ulice bi bile pune životinja, a one koje su zatočene bi probale da se izbave ili bi umrle od gladi.

Posle 10 dana

Za deset dana popustili bi sigurnosni sistemi u nuklearnim elektranama i pokrenule bi se lančane eksplozije, oslobađala bi se toksična radijacija širom planete. Životinje koje žive u pogođenim zonama bi uginule. Ali, druge životinje bi preživele. Stoka i domaće životinje bi se povukle u planine, pacovi, miševi i drugi glodari bi zagospodarili gradovima.

Foto: YouTube/printscreen

Posle nekoliko godina

Za nekoliko godina gradovi kakve danas poznajemo počeli bi da liče na napuštene lokacije iz horor filmova ili one koji su pretrpeli katastrofu. Ali, radijacija bi se raščistila, a vegetacija bi počela da raste po ulicama i zgradama. Na napuštenim zgradama i neboderima, počelo bi da raste cveće i druge biljke. Mnogo toga bi bilo prekriveno mahovinom.

Posle 30 godina

Za 30 godina sateliti koje smo lansirali da istražuju svemir vratili bi se na Zemlju. Ali, ne bi bilo nikoga da pokupi podatke sa njih. Kuće i soliteri bi se urušavali, a pojedine priobalne gradove, prekrila bi mora i okeani. Napušteni, potonuli brodovi, postali bi koralni grebeni i dom za morski svet.

Posle 40 godina

I bez nas, globalno zagrevanje nastavilo bi se još 40 godina. Temperatura bi rasla. Ali, priroda bi se oporavljala.

Foto: YouTube/printscreen

Posle 60 godina

Za 60 godina morski život bi se oporavio.

Posle 150 godina

Priroda bi se vratila u prirodno stanje, pre ljudi. London bi postao močvara, u Vankuveru bi se iz snega i leda izdizali kosturi visokih zgrada, Las Vegas bi bio poput ogromnog peščanog zamka. Jedini dokaz da su ljudi nekada naseljavali Zemlju bio bi plastični otpad, ili neki drugi, gvožđurija i slično.

Posle 500 godina

Nakon pet vekova godina šume bi postale zdravije nego što su bile u poslednjih 10.000 godina, a priroda bi izbrisala svaki trag ljudskog postojanja. Doduše, još bi postojali tragovi da su ljudi nekada bili na Zemlji, sve zbog plastičnog otpada, bilo bi potrebnio oko 25.000 godina da potpuno nestane bilo kakav dokaz da smo bili tu. Priroda bi, u svakom slučaju, pobedila.