Kako zapravo izgleda raditi za Netfliks

Kako zapravo izgleda raditi za Netfliks

Čudna korporativna kultura Netfliks kompanije podseća na sektu iako na prvi pogled deluju kao poslodavac iz snova. Najpopularniji svetski striming servis je počeo kao mala videoteka, daleke 1998. godine. Mala, ali ne i obična.

Foto: Pixabay

Osim što su naslove iznajmljivali poštom, Netfliks se razlikovao od uobičajenih video klubova i po tome što nije iznajmljivao pojedinačne DVD-jeve, već je korisnicima ponudio jednostavnije i praktičnije rešenje – mesečnu pretplatu koja bi im omogućila neograničen pristup filmovima.

Tek 2007. je Netfliks u Americi postao striming servis, a međunarodni striming servis tri godine kasnije. Godine 2013. su dobili i svoju originalnu produkciju, a u ovom trenutku broji 158 miliona pretplatnika širom sveta.

Ne može se poreći da je Netfliks promenio način na koji gledamo televiziju, pa i način na koji planiramo sastanke, a postao je sastavni deo naše kulture i svakodnevice. Ali, kao i svaka megapopularna kompanija, tako i Netfliks ima svoju ružniju stranu.

Foto: Shutterstock

Raditi za Netfliks može se činiti kao posao iz snova, pogotovo uzimajući u obzir da su zaposleni uglavnom prepušteni sami sebi, a izvršni direktor Rid Hejstings čak je rekao da tehnički ništa ne sprečava zaposlene da svakodnevno samo "bindžuju" serije ako to žele.

Ipak, čini se da je stvarnost ipak dosta drugačija i da je Netfliksova čudna korporativna kultura više nalik sekti. Iako svi želimo posao na kom možemo da imati određenu dozu samostalnosti, u Netfliksu idu toliko daleko da zaposleni sami određuju kako najbolje da unaprede biznis, a ako nisu dovoljno progresivni – otkaz.

Pa onda ti "bindžuj" ceo dan!

Iako na prvu loptu zvuči čak kao dobra motivacija, istraživanje "Wall Street Journal" među sadašnjim i bivšim zaposlenima u Netfliksu pokazuje da čak 70 odsto njih smatra da je kultura te kompanije prema zaposlenima, u kojoj nemaju jasno određen cilj i u kojima se svaki dan boje otkaza, “bezobzirna i demorališuća do tačke nefunkcionalnosti”. Zamenica direktora Keren Baragan je na to odgovorila: “Dobro je, strah pokreće ljude.”

Foto: Shutterstock

Netflix takođe ima vrlo čudan način odlučivanja kada će nekom zaposlenom dati otkaz, a zove se “keeper test”. Ideja je da menadžeri s vremena na vreme zapitaju “kada bi ova pozicija bila otvorena, da li bi i dalje hteli tu osobu na tom mestu?”.

Ako je odgovor “ne”, zaposleni bi po brzom postupku bio otpušten. Takođe, u firmi se svaki čas održavaju okrugli stolovi sa zaposlenima gde jedan po jedan, članovi tima pružaju neposredne, direktne i nimalo prijatne kritike svojim saradnicima.

Ostavi komentar