Istoričari se spore oko toga koje su godine bile najgore za čovečanstvo, a stručnjak sa Harvarda Majkl Mekormik tvrdi da je najteže bilo 536, kada je Evropu, Aziju i Srednji istok pogodila misteriozna magla, nakon čega je usledilo 18 meseci mraka.
Foto: Pixabay
Prema novom istraživanju, misteriozna magla najverovatnije je bila uzrokovana erupcijom vulkana na Islandu. Erupcija je zasula pepelom veliki deo severne polulopte, a onda su usledile još dve velike erupcije, u 540. i 547. godini. Nakon toga, pojavila se kuga.
U današnjoj Kini tada je pao sneg koji je izazvao veliku glad nakon što su uništeni usevi, zbog čega je tokom sledećih nekoliko godina bila nestašica hleba. Letnja temperatura pala je za 1,5 do 2,5 stepeni Celzijusovih i sve do 640. godine nije bilo poboljšanja.
Foto: Shutterstock
"U današnjoj Evropi 536. godina bila je početak jednog od najtežih perioda za život", tvrdi Mekormik.
Međutim, drugi istoričari navode da je najteža bila 1349, kada je kuga poharala Evropu, dok neki kažu da je to bila 1918, kada je španska groznica ubila do 100 miliona ljudi.
Kajli Harper, istoričar srednjovekovne i rimske istorije sa Univerziteta Oklahoma, navodi da je "zapis" katastrofa koji je otkriven u ledu glečera omogućio razumevanje lančane povezanosti ljudskih i prirodnih uzroka koji su doveli do pada Rimskog carstva.