Muzičari, glumci i ostali iz sveta šoubiznisa neretko se karakterišu kao osobe sa lošim životnim navikama koje upražnjavaju svakodnevno. Njihova kreativnost im, na neki način, dozvoljava da se prepuste svim životnim zadovoljstvima.
Ipak, iz nekih razloga, kada je reč o piscima, koji su i kreativniji od gore pomenutih, ne mislimo da je i njima dopušteno da imaju loše navike.
U nastavku saznajte koji pisci su stvarali pod uticajem psihoaktivnih supstanci i kako se to odrazilo na njihov opus.
King i ne prikrivena činjenicu da su mnoga od njegovih dela napisana pod uticajem kokaina. Osim toga, on se čak i ne seća da ih je napisao. U intervjuu za magazin Rolling Stone izjavio je da je uzimao kokain od 1978. do 1986. i u tom periodu napisao oko 10 romana, od kojih su i Mračna Kula, Groblje kućnih ljubimaca i Uporište.
Godine 1959-e, Ken Kizi je radio kao psihijatrijski asistent u bolnici (sećanja iz tog perioda su delom iskorišćena u delu Let iznad kukavičjeg gnezda), gde je učestvovao u nekim eksperimentima, koji su izučavali uticaj LSD-ja na ljudski organizam. Nakon toga je napravio pravu psihodeličnu revoluciju u SAD-u, napravivši društvo koje je popularizovalo LSD.
Prema navodima Eni Koen Solal, biografa čuvenog egzistencijaliste, njegova svakodnevna rutina podrazumevala je: dve paklice cigareta, nekoliko lula, četvrt litra teškog alkoholnog pića, 200 miligrama amfetamina, 15 grama aspirina, pakovanje barbiturata i 20 kodrana (mešavina amfetamina i aspirina). Pisac je umro u 74. godini.
Interesantno je da je u Rusiji nakon revolucije bilo lakše pronaći kokain nego flašu votke. Nije bilo zakona koji bi to primenjivao. Kokain je prodavan u marketima i trafikama. Verovatno je iz ovog vremena i potekla čuvena dosetka da je najduža romansa koju je imao Vladimir Majakovski bila upravo sa kokainom.
Dikens je živeo u viktorijanskom periodu, kada je upotreba psihoaktivnih supstanci, naročito opijuma i kokaina, bilo široko rasprostranjeno, dostupno i nije zabranjivano od strane doktora. Neke od droga su bile čak i prepisivane kao antidepresivi. I čuveni pisac je bio zavisnik od droge. Uzimajući u obzir sećanja ljudi koji su ga poznavali o njegovim priviđenjima i čudnom ponašanju, možemo drugačije sagledati i njegovu Božićnu priču.
Kerol je živeo u viktorijanskom dobu, takođe. On je koristio laudanijum, mešavinu opijuma i alkohola, kao deo medicinskog tretmana. Mnogi zbilja misle da je Alisa u zemlji čuda tako genijalna upravo zbog laudanijuma. Postoje teorije koje tvrde da je knjiga upravo opis stanja u kome je bio Kerol pod uticajem ove druge.
Godine 1884-e, Frojd se zainteresovao za novi analgetik - kokain. U sledeće tri godine, objavio je nekoliko naučnih radova u kojima veliča uticaj kokaina. Prepisivao ga je i svojoj verenici i preporučivao ga svojim prijateljima. Kada su, početkom 1887. godine, naučnici otkrili da kokain i nije tako bezopasan kao što se misli, Frojd je bio optužen za propagiranje upotrebe ove droge. Pokajao se zbog svojih postupaka i borio se sa zavisnošću sve do 1900-e.
Iako je imao loša iskustva sa upotrebom hašiša, opojne droge koju je probao samo dva puta u periodu 1844. do 1848, Bodler je kasnije postao opijumski zavisnik, ali je to veoma brzo prebrodio, a svoja iskustva je pretočio u delo koje opisuje uticaj droga na ljudski organizam, simbolično nazvano Veštački rajevi.
Mis Grejem, bivša zaposlenica britanske televizije BBC, svedočila je da su joj posle prve emisije njenog šoua, producent i ostali članovi ekipe nudili kokain. Kako se kasnije ispostavilo, droga među članovima kreativnog tima BBC-ja nije bila zabranjena, već se na njoj insistiralo. Direktori su mislili da će kokain pomoći scenaristima kako bi došli do novih i kreativnih ideja. Kako vam sada deluju Teletabisi?
Kada ljudi pričaju o tome kako su Bulgakovi romani genijani, neretko se sete i morfijuma koji je pisac upotrebljavao. U periodu od 1916. do 191, Bulgakov je radio kao seoski doktor, i u to vreme je koristio morfijum kao sredstvo protiv bolova uzrokovanog difterijom. Piscu je bilo potrebno 5 godina kako bi se uspešno izborio sa zavisnošću. Sve uspomene iz ovog perioda opisane su u delu Morfijum, objavljenom 1927. godine. Istina je da je pisac bio zavisnik od droge, ali nikada nije pisao pod uticajem istih.
Važno je ne pripisivati njihova dela isključivo uticaju droga koje su koristili, jer je svako od njih posedovao izuzetno veliki talenat. Većina od njih je ovu zavisnost posmatrala kao vid kazne nego kao vid pomoći.
Pogledajte i koja muzička dela su nastala pod uticajem psihoaktivnih supstanci.
http://ddl.rs/zabava/7-pesama-halucinogena-iskustva/