Na ovom ostrvu u Norveškoj je zabranjeno umreti – I za to postoji veoma validan razlog

Iako Longjir na prvi pogled deluje kao sasvim običan grad u Norveškoj, sve je drugo samo nije običan. Od 2368 stanovnika, koliko je imao po popisu 2019. godine, skoro 500 su studenti, a turizam je glavni izvor prihoda građana.

Foto: Shutterstock

Grad Longjir nalazi se na ostrvu Špicbergen, najvećem i jedinom naseljenom ostrvu arhipelaga Svalbard, koji je na pola puta između obale Norveške i Severnog pola. Zbog polarnih medveda koji žive na njemu, nigde se ne ide bez puške, a zbog neobičnih uslova koji tamo vladaju, na ovom ostrvu nije dozvoljeno umreti.

To nije bilo pravilo oduvek, ali je španska groznica uticala da to postane imperativ.

Pre nešto više od 100 godina, 24. septembra 1918. u ovaj grad je stigao brod “Forsete”, koji je sa sobom dovezao nekoliko ribara i radnika koji su tražili posao u lokalnim rudnicima uglja, koji su tada bili jedini razlog zbog kog je ovo udaljeno ostrvo naseljeno.

Kada je brod prispeo u luku, stanovnici su saznali da sa sobom nosi loše vesti. Tokom trodnevne plovidbe među putnicima se raširila teška bolest, pa su mnogi od njih hitno prebačeni u lokalnu bolnicu. Sedam muškaraca je umrlo u roku od dve nedelje, nakon čega su sahranjeni na obližnjem groblju.

Ispostavilo se da je bolest koja se brzo širila zapravo španski grip, koji je od jeseni te godine do proleća 1919. odneo između 50 i 100 miliona života.

Zemlja na kojoj je sagrađen Longjir je permafrost, zona trajnog leda i snega, pa čak i leti sadrži sloj u kom voda ostaje zaleđena.

Foto: Shutterstock

Pemrafrost nije idealno zemljiše za sahranjivanje mrtvih, pošto zbog širenja i skupljanja zaleđenih tečnosti leševi posle nekog vremena mogu da isplivaju na površinu, a pošto ledena klima sprečava raspadanje tela, ostaci umrlih mogu da ostanu sačuvani decenijama.

Zbog toga su vlasti u Longjiru odlučile da posle incidenta sa španskim gripom prekinu sa ovom praksom. Od tada se niko ne sahranjuje na Špicbergenu, a pošto alternativni načini za uklanjanje mrtvih ne postoje, vlasti se trude da na ostrvu niko ne umre.

Ukoliko ste smrtno bolesni ili ranjeni, hitno vas prebacuju brodom ili avionom u Norvešku, a ako neko umre, od posledica napada polarnog medveda ili u lavini, takođe ne može da se sahrani na ostrvu.

Korisni vremenski uslovi

Grupa kanadskih lekara, geologa i arheologa došla je u Longjir krajem devedesetih godina kako bi iskopala tela sedam muškaraca koji su umrli 1918. od španske groznice. Njih nije zanimalo da li je led očuvao tela, nego da li je uspeo da sačuva ostatke virusa.

Španski grip je tada bio misteriozna pandemija, pošto je, za razliku od običnog gripa, imao visoku stopu smrtnosti, i to posebno kod mladih i zdravih ljudi. Pošto njegovi uzorci nisu sačuvani dok je pandemija trajala, stručnjaci su se plašili da bi mogao ponovo da izbije i da nas zatekne nespremne.

Foto: Shutterstock

Ova ekspedicija je bila delimično uspešna, ali kako su i u drugim krajevima sveta organizovane potrage za zaleđenim ostacima virusa, genetski niz španskog gripa konačno je rekreiran 2005. godine na osnovu jedne očuvane žrtve sa Aljaske.

Istraživanjem je utvrđeno da je mutaciju virusa bila smrtonosna za mlade i zdrave jer je izazivala prejaku imunu reakciju organizma koja je dovodila do sakupljanja tečnosti u plućima i blokiranja disajnih kanala.

Ostrvo Špicbergen pokazalo se korisnim i za očuvanje namirnica. U blizini Longjira izgrađeno je Svalbardsko globalno skladište semena, gde se na prostoru od oko 1000 kvadratnih metara čuvaju uzorci semena iz celog sveta, koji služe kao rezerva u slučaju globalne katastrofe.

Špicbergen i ostala ostrva Svalbarda tektonski su veoma mirna, a lokacija skladišta je na oko 100 metara iznad nivoa mora, zbog čega je seme sigurno i u slučaju rasta nivoa vode usled otapanja leda na polovima zbog klimatskih promena, pa semenje na Svalbardu može da ostane očuvano hiljadama godina.