Mapa života: Naučnici izračunali u kojoj zemlji je najveća verovatnoća da doživite 70. godinu

Milioni ljudi u svetu umru pre nego što napune 70. godinu, otkriveno je istraživanjem. Naučnici su analizirali niz smrtnih slučajeva usled kancera, srčanih i plućnih oboljenja i dijabetesa u 180 zemalja.

 Foto: Shutterstock

Oni su izračunali koja je verovatnoća da 30-godišnji muškarac i žena umru pre 70. godine u svakoj od država sveta. Mongolija je zauzela prvo mesto na listi, odnosno u toj zemlji ljudi imaju najviše šansi da ne dožive 70 godina.

Što se tiče zemalja u kojima je najveća verovatnoća da će muškarac umreti pre 70, prva je Mongolija (38,8 odsto), slede Fidži (36,8), Kazahstan (36,8), Turkmenistan (36,7), Rusija (36,5), Belorusija (35,2), Ukrajina (35,1), Gruzija (34,9), Kiribati (34,4) i Severna Koreja (34,4).

 Foto: Shutterstock

Na "crnoj" listi za žene na prvom mestu je Sijera Leone (32,6), slede Obala Slonovače (30,1), Gvajana (28,8), Jemen (28,2), Avganistan (27,7), Papua Nova Gvineja (26,6), Mali (26,2), Lesoto (25,2), Haiti (25) i Lao PDR (24,9).

Na listi država u kojima je najmanja verovatnoća da će muškarac umreti pre 70, nalaze se Island (9,9 odsto), Švajcarska (10,6), Švedska (10,7), Norveška (10,7), Bahrein (10,9), Južna Koreja (10,9), Australija (11), Japan (11,2), Kanada (11,5) i Novi Zeland (11,6).

 Foto: Shutterstock

Što se tiče žena, na "beloj" listi vodi Južna Koreja (4,7), slede Japan (5,7), Španija (6,4), Švajcarska (6,6), Singapur (6,9), Portugal (7), Italija (7,2), Australija (7,2), Finska (7,2) i Francuska (7,2).

Što se tiče Srbije, verovatnoća da će žena umreti između 30. i 70. godine je 13,7 odsto, a za muškarce 24,6.

U BiH je ta verovatnoća za žene 12,9, a za muškarce 23,1, u Hrvatskoj 10,7 odnosno 22,8, u Sloveniji 8,9 odnosno 16,4, u Makedoniji 15,4 spram 25,3, dok je u Crnoj Gori taj procenat 14,9 odnosno 26,4.

 Foto: Shutterstock

Naučnici su rekli da muškarci i žene u većini zemalja imaju veće šanse da umru od neinfektivnih bolesti nego od HIV-a.

Ovaj izveštaj, objavljen u žurnalu "Lanset", jedan je od najdetaljnijih globalnih studija vezanih za neinfektivna oboljenja u istoriji.

 Foto: Shutterstock

Profesor Madžid Ezati, vođa studije, rekao je da su neinfektivne bolesti glavni uzrok prerane smrti u većini zemalja.

"Siromaštvo, alkohol i duvan te slabi sistemi zdravstvene zaštite čine hronična oboljenja većom opasnosti po ljudsko zdravlje od tradicionalnih neprijatelja poput virusa i bakterija", rekao je Ezati.