Misterija „Stounhendž“ konačno je rešena – stručnjaci uspeli da otkriju čemu je služio!
Misterija oko toga zašto su praistorijski Britanci izgradili Stounhendž konačno je rešena nakon što su istraživanja potvrdila čemu je služio.
Foto: Shutterstock
Profesor Timoti Darvil je zaključio da je lokalitet dizajniran kao kalendar zasnovan na solarnoj godini od 365,25 dana, pomažući ljudima da prate dane, nedelje i mesece.
Njegova analiza uključuje nova otkrića o istoriji kamenog kruga Viltšir, zajedno sa analizama drugih drevnih kalendarskih sistema.
„Jasno solsticijalno poravnanje Stounhendža podstaklo je ljude da sugerišu da je ovo mesto uključivalo neku vrstu kalendara još od antikvara Vilijama Stuklija“, rekao je profesor Darvil.
"Sada su otkrića dovela to pitanje u oštriji fokus i ukazuju na to da je lokacija bila kalendar zasnovan na tropskoj solarnoj godini od 365,25 dana."
View this post on Instagram
Nedavna istraživanja su pokazala da su Stounhendževi sarseni dodani tokom iste faze izgradnje oko 2500. godine pre nove ere. Potekli su iz istog područja i kasnije su ostali u istoj formaciji. Ovo ukazuje da su radili kao jedna jedinica.
Profesor Darvil sa Univerziteta Bornmut analizirao je ovo kamenje, ispitujući njihovu numerologiju i upoređujući ih sa drugim poznatim kalendarima iz ovog perioda.
On je identifikovao solarni kalendar u njihovom rasporedu, sugerišući da služe kao fizički prikaz godine koji je pomogao stanovnicima da prate dane, nedelje i mesece.
„Predloženi kalendar funkcioniše na veoma direktan način. Svaki od 30 kamenčića u sarsen krugu predstavlja dan u roku od mesec dana, sam podeljen na tri nedelje od po 10 dana“, rekao je on.
Prepoznatljivo kamenje u krugu označava početak svake nedelje, a interkalarni mesec od pet dana i prestupni dan svake četiri godine takođe su se odrazili u dizajnu.
View this post on Instagram
„Interkalarni mesec, verovatno posvećen božanstvima lokaliteta, predstavljen je sa pet trilitona u centru lokacije“, rekao je profesor Darvil.
„Četiri kamena stanice izvan Sarsenovog kruga obezbeđuju oznake za zarezivanje do prestupnog dana.“
To znači da bi zimski i letnji solsticij svake godine bili uokvireni istim parovima kamenja. Jedan od trilitona takođe uokviruje zimski solsticij, što ukazuje da je to možda bila nova godina.
Ovo poravnanje solsticija takođe pomaže u kalibraciji kalendara - sve greške u brojanju dana bi se lako otkrile jer bi sunce bilo na pogrešnom mestu tokom solsticija.
Takav kalendar, sa 10-dnevnim nedeljama i dodatnim mesecima, danas može izgledati neobično, ali su ga mnoge kulture usvojile tokom ovog perioda.
View this post on Instagram
„Takav solarni kalendar je razvijen u istočnom Mediteranu u vekovima posle 3000. godine pre nove ere i usvojen je u Egiptu kao građanski kalendar oko 2700. godine pre nove ere i bio je široko korišćen na početku Starog kraljevstva oko 2600. godine pre nove ere“, rekao je profesor Darvil.
Ovo otvara mogućnost da kalendar koji prati Stounhendž može proizaći iz uticaja jedne od ovih drugih kultura.
Rad, Keeping time at Stonehenge, objavljen je u časopisu Antiquity.
Naučnici su decenijama raspravljali o svrsi za koju je Stounhendž izgrađen, a teorije sugerišu da je izgrađen za žrtvene ceremonije ili možda kao rani kalendar.
0
0
