Možete li da prepoznate koja osoba sa fotografije nije stvarna?
Plavuša u ranim dvadestim godinama izgleda kao da vodi život tipične milenijalke. Mladi muškarac koji izgleda kao da bi mogao biti programer ima malo dužu kosu i ne brije se baš detaljno. Jedino što je zajedničko njima je što su ovo ljudi koji ne postoje.
Foto: Shutterstock
Devojčica sa kikama ima vedar pogled, ali njen osmeh otkriva da previše voli slatkiše. Žena sede kose izgleda kao da u trećem dobu uživa punim plućima i da radije bira putovanja nego pletenje.
Oni su stvoreni klikom na "rifreš" dugme i bio je potreban delić sekunde da se njihova potpuno realistična lica pojave na desktopu.
Ovakvo "igranje boga" dostupno je svima na sajtu thispersondoesnotexist.com koji koristi veštačku inteligenciju i mašinsko učenje da bi stvarao ljudske likove, ali je uznemirio mnoge zbog mogućih zloupotreba.
Program postepeno saznaje šta čini ljudski lik, a zatim stvara vlastite verzije koje deluju veoma verodostojno - toliko da niko ne bi pogodio da ti ljudi nisu stvarni. Kada posetite sajt napravićete novo lice ili osobu za vas svaki put kada kliknete na "rifreš".
Znate šta je zajedničko za sve ove ljude?
— Nikola Tomic (@TomiccNikola) 12. новембар 2019.
Niko od njih zapravo ne postoji. Svaka fotografija je izmišljena, svaki portret veštački napravljen.
U novembru godine 2019, made by Nvidia AI. pic.twitter.com/1CN1KHYHPe
Sajt koristi StyleGAN, generativnu mrežu kompanije NVIDIA. Naučnici su isti softver osposobili za kreiranje lica mačaka, automobila, pa čak i spavaćih soba.
Istom tehnologijom je nedavno kreirano 100.000 lica koja će zameniti modele za stok fotografije - za razliku od stvarnih ljudi, oni koji ne postoje "rade" besplatno.
Međutim, beskonačni niz lica bez duše koji vam se smeškaju sa ekrana deluje, u najmanju ruku, jezivo. Do sada je njihova upotreba bila relativno benigna, koliko znamo, ali potencijal za zloupotrebu je alarmantan.
Mnogi upozoravaju da bi ovakve fotografije mogle da se koriste u kriminalne svrhe, poput slične tehnologije dipfejk. Snimcima ljudi iz stvarnog života koji rade ili govore stvari koje zapravo nikada nisu rekli, korišćeni su za pravljenje lažnih pornografskih filmova slavnih osoba, ali i i za zloupotrebu u političke svrhe.
0
0
