Jelisejska polja, najpoznatija pariska avenija, biće pretvorena u ‘ogroman vrt’, dugačak gotovo dva kilometra, a u projekat njene rekonstrukcije uložiće se 225 miliona funti, najavila je gradonačelnica Pariza En Hidalgo.
Foto: ShutterStock
Jelisejska polja (Champs-Élysées), koja su neprestano ‘zakrčena’ saobraćajem, po planovima gradskih vlasti trebalo bi da postanu zeleni deo grada sa dugačkim višestrukim drvoredima, zelenim površinama i brojnim pešačkim zonama.
U skladu s planovima, broj automobila bi trebalo da se prepolovi, a područje oko Ajfelovog tornja bi trebalo da postane veliki park.
Gradonačelnica Pariza je rekla da taj veliki projekt transformacije neće biti moguće dovršiti do 2030. godine, pa će se intenzivirati nakon što francuska prestonica odradi ulogu domaćina Letnjih olimpijskih igara 2024. Ali, deo redizajna ipak će se realizovati uoči održavanja Igara, a obuhvatit će slavni Trg Konkord (Place de la Concorde).
Odbor zadužen za sprovođenje projekta zalaže se za redizajn kultne avenije i njene okoline još od 2018. godine. Pozdravljajući najavu gradonačelnice, odbor je podsetio da ‘je legendarna avenija u poslednjih 30 godina izgubila sjaj’.
Konture kakve poznajemo dobila je tek u 18. i 19. veku. Ranije su tamo bila polja i vrtovi, zbog čega je i dobila naziv po istoimenim poljanama iz grčke mitologije.
Parižanima deluje prilično ‘izlizano’ i sve ređe je posećuju, naročito nakon što je prošla kroz nekoliko uzastopnih kriza, poput štrajkova „žutih prsluka“ i osetila je posledice zdravstvene i ekonomske krize, kažu iz odbora, čiji predsednik Žan-Noel Rajnhardt odavno smatra da ulici treba temeljna rekonstrukcija.
Godine 2019. godine je izjavio: „Često se naziva najlepšom avenijom na svetu, ali mi koji svakodnevno ovde radimo ne bismo se s tim složili“.
Održana je i javna rasprava o tome na koji način uticati na kvalitetniji i lepši izgled popularne ulice, koja u nepandemijsko doba svakodnevno privlači oko 100.000 pešaka.
Poznatu aveniju je prvi projektovao baštovan Luja XIV, Andre Le Notr 1667. godine kao produžetak vrtova Tiljerije. Široka ulica se tada zvala Grand Cours i bila je oivičena dvostrukim drvoredom brestova s obe strane i gredicama u stilu tradicionalnog francuskog vrta.
Godine 1709. avenija je preimenovana u Champs Elysees, francuski naziv za Jelisejska polja, na kojima su u grčkoj mitologiji sahranjivani heroji, piše Hina.
Arhitekta Filip Šijambareta otkriva da je, statistički gledano, na ulici dnevno od 100.000 pešaka 72 odsto turista, a tek 22 odsto ih je tamo zaposleno u brojnim luksuznim trgovinama ili u kancelarijama.
Kaže da osmotračnu saobraćajnicu u proseku koristi 3.000 vozila na sat i da je zagađenija od ‘ringa’, koji okružuje glavni francuski grad.
Redizajnom gradske vlasti i arhitekte žele da reše probleme s kojima se susreću brojni veći svetski gradovi – s problemom zagađenja, pregustog saobraćaja i turizma, nastojeći da prostor učine „ekološki prihvatljivijim i poželjnijim za šetnju i kvalitetniji život“.