Najveće pljačke umetničkih dela

Zločini u oblasti umetnosti i kulturnih dobara vremenom su postali unosna preduzetnost sa procenjenim gubicima u milijardama dolara godišnje. U prilog tome govore i činjenice da FBI ima tim koji se bavi tim zločinima.

Foto: Shutterstock

Naime, postoji arhiva pod nazivom The National Stolen Art File (NSAF), kao i najveća baza privatnih podataka o nestalim i ukradenim umetninama, na čijem sajtu se možete informisati o uslugama i povratku umetničkih dela, osiguravajućim agencijama i agencijama za sprovođenje zakona širom sveta.

"Mona Liza" - Da Vinči

Ako ste mislili da je nemoguće ukrasti najpoznatiju sliku na svetu, varate se!

 Foto: Wikipedia

Avgusta 1911. godine, Mona Liza (100 miliona dolara) je ukradena iz Luvra. Isprva se mislilo da je lopov neko od modernih neprijatelja klasične umetnosti, pa je ispitivan avangardni pesnik Gijom Apoliner, a za njim i Pablo Pikaso. Dokazi nisu postojali!

Dve godine nakon toga, uhapšen je Vićenco Peruđa u pokušaju da se otarasi slike u Italiji. Peruđa je ušao u muzej obučen u radničko odelo, sliku sakrio pod odelo i išetao.

Van Gogova dela

Van Gogova dela nestajala su i u godinama nakon rata. Slika "Cveće maka" u vrednosti od 55 miliona dolara dva puta je ukradena i smatra se nestalom. Ovo delo jedno je od umetnikovih poslednjih pre nego što je izvršio samoubistvo 1889. godine.

 Foto: Wikipedia

Iz Van Gogovog muzeja 2002. lopovi su odneli dve slike u vrednosti od 3 miliona dolara tako što su se uspeli merdevinama ostavljenim dan pre i izneli ih kroz prozor.

"Golub" - Pablo Pikaso

Maja 2010. godine, u sedam sati ujutru, ukradeno je pet slika u vrednosti od 500 miliona evra.

 Foto: Wikipedia

Lopov je ušao kroz prozor, skinuo slike iz ramova, uključujući i Pikasovu sliku "Golub sa zelenim graškom" (140 miliona dolara). Lopov, uplašen, sliku je bacio u kantu za đubre neposredno posle krađe i slika je izgubljena pre nego što su vlasti mogle da reaguju.