Istraživači u Australiji pokazali su kako industrije mogu da imaju isti cilj - reciklaža opušaka u proces proizvodnje cigle. Idu korak po korak implementacionom planu za uštedu energije, istovremeno bezbedno eliminišući najzastupljeniji oblik plastičnog otpada na svetu.
Foto:Shutterstock
U Australiji se godišnje popuši oko 25 do 30 milijardi filtriranih cigareta, sa oko 7 milijardi opušaka. Godišnje se u svetu proizvede preko 6 biliona cigareta, što rezultira sa 1,2 miliona tona toksičnog otpada bačenog u životnu sredinu.
Pouzdan je i praktičan način suočavanja sa ovim problemom zaštite životne sredine.
Istraživači sa Univerziteta RMIT ranije su pokazali da su cigle od pečene gline sa 1% recikliranog opuška cigareta čvrste kao i normalne cigle i da za proizvodnju troše manje energije.
Njihova analiza pokazala je da bi samo 2,5% svetske godišnje proizvodnje cigle uključivalo 1% opušaka, to bi nadoknadilo ukupnu proizvodnju cigareta svake godine.
Istraživački tim je sada razvio detaljan plan za udruživanje industrije proizvodnje opeke i upravljanja otpadom, kako bi se masovno sprovela reciklaža opuška cigarete.
Foto:Shutterstock
Vodeći istraživač, vanredni profesor Abas Mohajerani, rekao je da su opušci zasićeni toksičnim hemikalijama, uključujući preko 60 za koje se zna da uzrokuju rak.
"Udaranje kundakom u cigle je pouzdan i praktičan način za rešavanje ovog strašnog ekološkog problema, istovremeno smanjujući troškove proizvodnje opeke", rekao je Mohajerani.
„Moramo da uradimo mnogo više da sprečimo da opušci zagađuju naše ulice, reke i okeane i sprečimo njihovo ispiranje štetnih toksina u našu životnu sredinu. Naš krajnji cilj je svet bez zagađenja opuškom: naš plan za primenu u industriji opisuje praktične korake potrebne za ostvarenje ove vizije. “
Mohajerani je proveo više od 15 godina istražujući održive metode za reciklažu opušaka, a takođe je razvio tehnologiju za ugradnju opušaka u asfaltni beton.
Plan, objavljen u posebnom izdanju časopisa Materials, detaljno opisuje kako se opušci mogu sakupljati i reciklirati u industrijskim razmerama.
Zahtevi za održavanje zdravlja i bezbednosti takođe su metodički detaljni, sa analizom koja pokazuje kako se rizici mogu ublažiti kako za industrijsku proizvodnju opeke, tako i za ručno izrađenu opeku.
Nova studija takođe prvi put detaljno opisuje vrste štetnih bakterija koje se nalaze na opušcima, analizira kako teški metali mogu iscuriti iz njih u životnu sredinu i ispituje energetsku vrednost opušaka u procesu proizvodnje opeke.
Analizom energetske vrednosti opušaka, tim Fakulteta za inženjerstvo na RMIT-u pokazao je da bi uključivanje 1% sadržaja opuška smanjilo energiju potrebnu za pucanje cigle za 10%.
„Potrebno je do 30 sati da se zagreje i slomi cigla, pa je ovo velika finansijska ušteda“, rekao je Mohajerani.
Foto:Shutterstock
Može da prođe mnogo godina da se opušak pokvari, dok se teški metali poput arsena, hroma, nikla i kadmijuma zarobljeni u filterima ispiru u zemlju i vodene tokove.
Tokom pečenja, međutim, ovi metali i zagađivači se zadržavaju i imobilišu u ciglama. Opeke od opušaka su takođe lakše i pružaju bolju izolaciju - što znači smanjene troškove grejanja i hlađenja u domaćinstvu.
Prof Mohajerani rekao je da bi tehnička rešenja trebala biti podržana strožim zakonima i strožim kaznama za smeće.
"Lokalne vlasti takođe bi trebale da obezbede specijalizovanije kante za opuške, kako bi sprečile smeće i omogućile nesmetano sakupljanje procesa cigle", rekao je on.
Mohajerani, koji je proveo više od 15 godina istražujući održive metode za reciklažu opuška, takođe je razvio tehnologiju za ugradnju opušaka u asfaltni beton. Rekao je da bi tehnička rešenja trebala biti podržana strožim zakonima i kaznama.
„Lokalne vlasti takođe bi trebale da obezbede specijalizovanije kante za opuške, kako bi sprečile smeće i omogućile nesmetano sakupljanje procesa cigle“, rekao je on.
„Moj san je namensko postrojenje za reciklažu cigle u svakoj zemlji koje može reciklirati opuške i zauvek rešiti ovaj problem zagađenja.“