Većina teorija zavere se pokažu kao neistinite. Ipak, neke i nisu bile lažne...
U nekim slučajevima stvarni život može da podseti na fikciju. Od zlokobnih istraživačkih projekata do zdravstvenih prikrivanja, donosimo vam osam primera u istoriji koji zvuče tako neverovatno kao da su smišljeni od strane teoretičara zavera:
Foto: Shutterstock
Centralna obaveštajna agencija (CIA) prosto izranja na površinu mnogih teorija zavera, ali takav ugled nije sasvim nezaslužen. Radovi objavljeni sedamdesetih godina otrkivaju da se tajna služba zaista bavila kontrolom uma, psihološkim mučenjem, zračenjem i terapijom električnih šokova u nizu studija o promeni ponašanja poznatog kao projekat MK-Ultra.
Više od 150 eksperimenata odvilo se između 1953. i 1964. godine, od kojih su mnogi uključivali davanje droge američkim građanima bez njihovog znanja i pristanka, i bez medicinskog nadzora. Cilj ovog istraživanja je bio da se razviju tehnike i materijali za borbu protiv Sovjetskog Saveza i njihovih saveznika.
Ali su stvari postale zlokobnije. Tadašnji direktor Centralne obaveštajne agencije Ričard Helms, je naredio uništavanje svih zapisa koji se odnose na MK-Ultra 1973. godine, što znači da nije ostalo dovoljno dokaza o opakim aktivnostima obaveštajnih službi. Zna se da su istraživači odgovorni za najmanje jendu hospitalizaciju i dvoje mrtvih, ali prava istina je verovatno mnogo gora.
Foto: adweek.com
Pušenje povećava rizik od srčanog i moždanog udara, neplodnosti i čitave grupe kacnera. Ali u ranijim danima, velike kompanije su činile sve što su mogle koko bi ubedile kupce da cigarete nisu loše po njih. Čak su pokušali da ubede javnost da je pušenje zdravo.
Duvanske kompanije su bile glavni lobisti i velikodušni donatori političkim kampanjama. U suštini, oni su potplaćivale političare i druge na moćnim pozicijama, dok su odbacivali rizik po zdravlje tvrdeći da je sam rizik neizvestan. Tek devedesetih godina - kada su dokazi protiv pušenja bili neosporni - kompanije su počele da priznaju da postoji zdravstveni rizik vezan za pušenje cigareta.
U 2006. godini, nakon sedmogodišnje parnice, sudija Gladis E. Kesler je ustanovila da su duvanske kompanije krive za zaveru, nakon što su "potisnuli istraživanje, uništili dokumente i manipulisali upotrebom nikotina kako bi povećali i produžili zavisnost".
Industrija šećera je takođe provela godine skrivanja podataka i podmićivanja naučnika kako bi zadržali nepoželjna istraživanja ispod pokrivača.
U 2016. godini, članak objavljen u internoj medicini JAMA, otkrio je da je šećerna industrija finansirala istraživanja u šezdesetim prekrivajući rizike vezane za konzumiranje šećera.
Foto: Wikimedia commons
Prošle godine Pentagon je potvrdio da je vlada Sjedinjenih Država istraživala vazdušno-kosmičke pretnje, ili neindetifikovane leteće objekte (NLO).
Između 2008. i 2011. godine, napredni program za indetifikaciju vazdušno-kosmičkih pretnji je primio blizu 22 miliona dolara, što, iskreno, nije veliko parče godišnjeg budžeta Ministarstva odbrane od 600 milijardi dolara. Na kraju krajeva, istraživači nisu ništa pronašli i program je ugašen - barem tako zvaničnici kažu.
Foto: Wikimedia commons
Oko 1600 nacističkih naučnika je poslato da radi u Sjedinjenim Državama nakon poraza Nemačke u Drugom svetskom ratu. Program, pod nazivom Operacija spajalica, bio je izložen u medijima 1946. godine.
Neki od ovih naučnika su bili umešani u projekat MK-Ultra. Jedan od njih, Verner fon Braun, postavljen je na poziciju direktora američkog Astronomskog projekta. Bio je u velikoj meri uključen u sletanje na Mesec i u razvoj rakete Jupiter-C, upotrebljene za lansiranje prvog američkog satelita. Pre toga je bio umešan u raketni program V-2, gde je koristio i zatvorenike iz koncetracionih logora kao ispomoć.
Dokument iz 2010. godine sa Univerziteta u Kaliforniji, utvrdio je da je jedna od deset muških žaba izložena astrazinu, uobičajenom pesticidu, preko kojeg doživljavaju hormonsku neravnotežu koja ih efikasno pretvara u ženke. Oni poizvode estogen, pare se sa mužjacima, čak i ležu jaja. Nedavno su studije pokazale da hemikalije pronađene u prigradskim jezerima, takođe, mogu uticati na pol žaba.
Foto: Wikimedia commons
Sifilis je gadna bolest koja, ako se ne leči, može dovesti do slepila, paralize, čak i do smrti, a pre otkrića penicilina nije bilo leka.
Studija sifilisa u Tuskegeju je otpočela 1932. godine, kada je izabrano 600 muškaraca za istraživanje. Od njih je 399 imalo sifilis. Ljudi su bili prevareni i rečeno im je da će dobiti terapiju za "lošu krv", koju nisu ni primili.
Da stvar bude još gora, istraživači su nastavili sa eksperimentom i nakon što je penicilin prihvaćen kao tretman za sifilis 1945. godine. Eksperiment, koji je prvobitno bio predviđen da traje šest meseci, trajao je 40 godina. Iz nekog razloga doktori su odlučili da je u interesu medicine da posmatraju kako ljudi umiru sporom i bolnom smrću.
Političari su uveli prohibiciju 1920. godine kako bi suzbili nacionalnu naviku za ispijanje alkohola, ali se ilegalna priprema i prodaja alkohola još više proširila. Sam zakon nije mogao da promeni navike ljudi, tako da je vlada Sjedinjenih Država došla do jedne zlokobne ideje - zatrovati ilegalne zalihe pića.
Da bi ovo uradila, vlada je sredinom dvadesetih godina počela da dodaje toksine, kao što su benzen i živa, u alkoholna pića. Međutim, najsmrtonosnija supstanca bila je metanol, koji se obično nalazi u industrijskim proizvodima kao što je gorivo. Ispijanje ovih supstanci može da izazove, paralizu, slepilo, čak i smrt. Procenjuje se da je ukupno 10.000 ljudi umrlo zbog ovog vladinog moralnog rata.