7 prelepih mesta koja mogu da nestanu sa lica Zemlje

Naša planeta skriva brojna čuda, ali zbog prirodnih promena mnoga od njih uskoro bi mogla da nestanu. Naučnici tvrde da će neka nestati za desetak godina, drugima će trebati vek ili nešto više, ali slažu se da su im dani odbrojani, piše Pun kufer. Ovo su mesta koja mogu da nestanu sa lica Zemlje.

Foto: Shutterstock

Venecija

Već ceo vek poznati „plutajući grad“ zbog prirodnih procesa i stalnog delovanja vode – tone. Stručnjaci tvrde da je razlog tome prosečni godišnji porast nivoa mora od 4 mm. Severni deo grada tone 2 do 3 milimetra, a južni deo 3 do 4 milimetra godišnje.

Očekuje se da će se taj trend nastaviti i dalje kao prirodni tektonski proces koji polako gura temelje grada ispod italijanskih Apenina – unutar sledeće dve decenije Venecija bi mogla da potone čak 80 mm.

Mrtvo more

Mrtvo more najveća je svetska depresija. To slano jezero nalazi se na oko 400 metara ispod površine svetskog mora na Bliskom istoku između Jordana i Izraela. Duboko je oko četiri stotine metara.

Foto: Shutterstock

Međutim, ta atrakcija bi uskoro mogla da nestane. Isušivanje Mrtvog mora počelo je 60-ih godina prošlog veka kada su Izrael, Jordan i Sirija zbog navodnjavanja počeli da menjaju tok reci Jordan, njegovom glavnom izvoru.

Od tada je nivo vode u Mrtvom moru pao za 40 metara. Osim toga, razne kompanije su takođe crpile vodu iz Mrtvog mora kako bi iskorišćavele njegove minerale, posebno u medicinske svrhe.

Veliki koralni greben

Veliki koralni greben jedan je od najvažnijih ekosistema na svetu, zbog čega je uvek u opasnosti, ponajviše od najinvazivnije vrste na planetu – ljudi. Prirodno svetsko čudo nalazi se u Koralnom moru i proteže se duž severoistočne Australije.

 Foto: Shutterstock

Ovaj predivni prirodni fenomen broji 400 vrsta čvrstih korala, 300 mekih korala, 1.600 vrsta riba, 134 vrste morskih pasa, 30 vrsta kitova i delfina, 6 vrsta kornjača, 15 vrsta zmija i više od 3.000 vrsta školjki.

Međutim, zbog zagrevanja okeana, zagađenja, ilegalnog ribolova i drugih faktora naučnici predviđaju da bi mogao nestati do 2030. godine.

Vrata pakla

Darvaza gasni krater u Turkmenistanu lokalno stanovništvo naziva Vratima pakla. Reč je o krateru prirodnog gasa prečnika 69 metara i dubine oko 30 metara koje se delimično srušilo u podzemnu pećinu.

 Foto: Shutterstock

Naučnici su početkom sedamdesetih godina prošlog veka verovali da se na ovom području nalaze velika nalazišta nafte. Međutim, kada su počeli da buše, zemlja se otvorila i nastao je krater iz kojeg je počeo da izlazi metan.

Da bi sprečili širenje opasnog gasa i ekološku katastrofu velikih razmera, geolozi su ga zapalili. Verovali su da će goreti tek nekoliko dana, ali on plamti i danas – ali niko ne zna kad bi mogao da se ugasi.

Madagaskar

Pre dolaska prvih doseljenika gotovo celo ostrvo bilo je prekriveno šumom. Ta šuma je bila dom za čak 5 odsto svih biljnih i životinjskih vrsta na Zemlji, a koje se mogu naći jedino i isključivo na Madagaskaru.

Foto: Shutterstock

Razlog zbog kojeg se na tom komadiću Zemljine površine nalaze tolike endemske vrste biljaka i životinja krije se u prošlosti ostrva. Zbog impresivne i jedinstvene flore i faune mnogi Madagaskar nazivaju osmim kontinentom.

Kanjoni, planine, plodna kaskadna polja pirinča, šume svih vrsta i crveno tlo po kojem je ostrvo dobilo naziv „Crveno ostrvo“ čine taj kutak Zemlje pravim prirodnim rajem i idealnom destinacijom za sve ljubitelje outdoor aktivnosti. Nažalost, zbog nemilosrdnog rušenja drveća površina šuma drastično se smanjila.

Ostalo je tek 10 odsto od prvotne površine. Životinje kojima je ovo ostrvo nekada bilo dom nestaju danas zajedno s njegovim šumama.

Maldivi

Atraktivno tropsko ostrvo pod imenom Maldivi smestilo se u Indijskom okeanu na 3 sata leta od Dubaija, a samo sat i po leta od Šri Lanke. U ovom arhipelagu nalazi se čak oko 1.200 ostrva, od kojih je 200 naseljeno.

Mali je glavni grad ove ostrvske države i ima 100.000 stanovnika, dok ih je na celom ostrvu ukupno oko 400.000. Međutim, taj plavi raj polako ali sigurno tone, pa dok se još drži, valjalo bi ga posetiti.

Foto: Shutterstock

Salar de Ujuni

Najveća slana površina na svetu nalazi se u Boliviji. Salar de Ujunu prostire se na više od 10.000 kvadratnih kilometara i jedna je od najvećih atrakcija te države, ali i cele Južne Amerike. Ovo čudo smešteno u jugozapadnoj Boliviji ime je dobilo prema najbližem gradu Ujuniju, iz kojeg se turisti najčešće zapute u razgledanje.

 Foto: Shutterstock

Slano jezero riznica je u kojem se prema procenama lokalnih geologa krije između 30 i 50 miliona tona litijuma, koji se, između ostalog, koristi za proizvodnju baterija, a potreba za njim neprestano raste.

Zastrašujuće količine vode koje se crpe iz jezera uzrok su smanjenja zaliha slatke vode, neke životinjske vrste poput flaminga već su nestale.