„Pobednik“ krije neverovatnu priču: Znate li gde je prvobitno trebalo da bude postavljen?

Ovog meseca navršava se 90 godina od postavljanja Pobednika na Beogradskoj tvrđavi. Danas prepoznatljiv simbol Beograda, delo vajara Ivana Meštrovića, svečano je otkriven 1928. godine, povodom proslave desetogodišnjice proboja Solunskog fronta. 

Spomenik je visok 14 metara. Postament je od kamena, a skulptura nagog muškarca sa sokolom u ruci, urađena je u bronzi i postavljena na platou Gornjeg grada. 

Simbol Beograda nastao je pre devet decenija, a mnogi nisu ni znali da je prvo trebalo da se nalazi na Terazijama.

Foto: Shutterstock

Naime, zbog burnih reakcija tadašnjih Beograđana na figuru nagog muškarca, za spomenik Pobednik odabrano je novo mesto, dalje od centra grada i pogleda, i to najlepše mesto na Beogradskoj tvrđavi, na vrhu grebena iznad ušća Save u Dunav.

Nastao je u godinama pred Prvi svetski rat, ali je konačno uobličen tek po okončanju rata. Ne samo što je izrada dugo trajala, ukupna predistorija ovog spomenika je veoma interesantna, zaključno sa njegovim postavljanjem na Beogradskoj tvrđavi.

Foto: Shutterstock

Prvo je bila uobličena ideja o spomeniku koji bi bio podignut u čast pobede u balkanskim ratovima, i to u samom središtu Beograda, na Terazijama.

Takođe, bilo je zamišljeno da to bude spomen-fontana. Posao je poveren jednom od najznačajnijih umetnika s početka 20. veka, vajaru Ivanu Meštroviću. 

On je do početka Prvog svetskog rata izlio središnju figuru Pobednika, nagu mušku figuru koja drži simbole rata i mira, u desnoj ruci mač, a u levoj sokola. 

Kada je počeo rat figura je sklonjena u jednu kuću na Senjaku i ostala je neoštećena tokom bombardovanja. 

Nakon završetka rata odustalo se od fontane, već je skulptura postavljena na visoko postolje u vidu dorskog. 

Spomenik je okrenut prema Savi i tada novooslobođenim delovima Kraljevine Jugoslavije, simbolišući pobedu u Prvom svetskom ratu, piše B92.