Priča iz hitne pomoći koja je promenila jedan život

Pitanje na sajtu Quora je bilo: "Koja je najneverovatnija stvar koju ste videli kao lekar hitne pomoći?" i stigla je gomila odgovora. Jedan nije imao konkurenciju. Priča iz hitne pomoći koju je podelio nemački psihijatar Mika Luster podsetila nas je da o knjizi ne treba suditi po koricama.

 Foto: Shutterstock

Mika već 12 godina radi u hitnoj pomoći. Kao psihijatar češće je u civilnoj odeći nego u mantilu jer se na ulicama suočava sa porodicama i pacijentima koji su preživeli traume izazvane drogom, alkoholom, a često prisustvuje i hapšenjima, kao i psihijatrijskim hitnim intervecijama. Kako kaže kada su mu dani dobri suočava se sa "dosadom koju prekine ogroman stres", a ostali se svode na "celodnevni stres" i "ne tako dobre dane". Ovo je njegova priča.

"Šestogodišnja devojčica je imala 'nezgodu'. Ovo sam stavio pod navodnike jer se radilo o kombinaciji roditeljskog nemara i teške povrede koju joj je dan pre toga nanelo starije dete. Zavrtelo joj se u glavi dok je kod kuće nosila prljav veš dole, majka je bila previše drogirana da bi to uradila. Nijedna šestogodišnja devojčica ne bi smela da se nađe u takvoj situaciji, a ako bi neka i morala, to nije smela biti ona.

Bila je mršava zbog loše ili nikakve hrane, jako plašljiva zbog onoga što se dešavalo u kući i školi gde su je neumorno maltretirali, a opet snalazila se bolje od većine odraslih. Ipak, ispod fasade bila je jako tužna, uplašena, usamljena mala devojčica.

 Foto: Shutterstock

Došla je kod nas i momci iz hitne su počeli da rade na njenoj slomljenoj ruci i ključnoj kosti, neko drugi joj je sanirao posekotine, a medicinska sestra joj je pravila društvo, jer majke nigde nije bilo. Komšije su pozvale hitnu kada je izašla iz kuće tražeći nekog da joj da flaster.

Dva kreveta niže je ležao muškarac zbog kog bih na ulici prešao na drugu stranu. Ogroman, napumpan, mišićav, s bradom i bajkerskom opremom. Ubo ga je nožem neko koga nije hteo da identifikuje. S njim su bila njegova braća, još veći primerci ljudske rase, namršteni, s bradama.

Jedna od tih gromada je glasno rekla da mora "je*eno da piša", prošao je pored devojčicinog kreveta. U jednom treptaju oka, ovaj jeziv tip se pretvara u medvedića. Bez pitanja je prišao.

 Foto: Shutterstock

"Mala, šta se desilo?"

"Pala sam", rekla je.

"Niko tako ne pada, ja sam mnogo padao, znam kako to izgleda", rekao je.

I odjednom taj ogromni muškarac sedi pored te male devojčice, ona se kikoće, on joj češlja kosu i plaši lekare. Tad su me pozvali, jer iz nekog razloga uvek zovu psihijatra u takvim situacijama. Ušao sam, kratko popričao, odlučio da tu nema nikakvog faula ni štete, i otišao. Kada sam izašao, lik me je pratio. Imao je suze u očima.

"Ko uradi ovako nešto maloj devojčici čoveče?"

"Go*nari", rekao sam, što i nije bilo super profesionalno.

"Niko ne bi smeo da povređuje ovu devojčicu, ja neću dozvoliti da se to desi."

"Hmmm čoveče, imamo obezbeđenje, a ti si na neki način nezakonito upao."

"Zaustavi me", nasmešio mi se kroz suze.

I tada je počelo ludilo!

Došla je mama devojčice. Urađena. Pratio je njen čudni dečko napumpan od steroida. Napravili su scenu. Hteli su da im daju morfijum da ponesu kući za devojčicu (da, da), tražili su 20 dolara koje je devojčica uzela iz svoje kasice da bi kupila neku hranu,...

 Foto: Shutterstock

A između tipa na steroidima, majke i devojčice stajao je...CEO MOTO KLUB. Ispostavilo se da je gospodin Gromada bio kapelan tog moto kluba. To nije religiozna funkcija (iako bi mogla da bude), nego je on tip kod koga svi dolaze sa svojim problemima, a zauzvrat on dobija moć da može da im traži bilo kakvu uslugu.

Mamin dečko je pokušao u nekoliko navrata da uplaši devojčicu, na primer da zna šta će joj se desiti ako kaže sestrama nešto o njihovom životu u kući i da joj je bolje da se brzo oporavi jer je ostavila neoprane sudove. I svaki put kada je pokušao, dva bajkera su stajala pored nje i štitili je.

Narednih dana ona je ostala u bolnici, a oni su bili sa njom. Njihovom članu su ušili ruku i otpustili ga kući, ali je ostao. To je bio problem za bolnicu, jer zakonski nisu smeli da budu tu, nisu bili rođaci devojčice. Ali majka je imala dovoljno pameti da ne pozove policiju, bolnica je nekako bila nezainteresovana, a sestre su volele te velike bradate mede koje su donosile poklone i slatkiše i pričali su devojčici priče.

 Foto: Shutterstock

Jednog od bajkera sam sreo nekoliko nedelja kasnije. 'Slučajno' ga je udarila bejzbol palica i trebao mu je rendgen jer posle takvih stvari može da dođe do masivnog unutrašnjeg krvarenja. Rekao mi je da su, kada je došlo vreme da devojčicu otpuste, razgovarali s majkom i dogovorili su se. Jedan njegov brat je bio učitelj i dolaziće svaki dan kod devojčice da joj pomogne s gradivom. Drugi brat će je voditi u školu dok nasilnici ne shvate da iza nje stoje mišići, i da će njihov advokat porazgovarati sa učiteljicom koja dozvoljava ovakvo nasilje.

Ne znam šta se sa njom desilo. Ali znam da sam na sekundu, dok sam gledao u oči čoveku za kog ne bih rekao da mu je stalo, video nešto zbog čega mi je drago što sam ovde. Čak je i on pokazao brigu i ljubav prema nepoznatoj osobi i transformisao se iz zastrašujućeg dr*adžije u medvedića, u deliću sekunde.

Taj dan je najneverovatnija stvar koju sam ikada video."