Životne priče beskućnika koje nikoga ne ostavljaju ravnodušnim

"Nemamo uvek kod sebe novčić koji ćemo udeliti siromasima, ali kada vidimo njihove ispružene ruke, najmanje što možemo učiniti je da im udelimo osmeh.

Tako sam započeo sve razgovore sa prosjacima. Osmehom. I sa ljubaznim "Zdravo, kako ste?"

Uživao sam u razgovorima sa ljudima sa ulice, učio sam o istoriji i geografiji, o različitim kulturama, društvu, književnosti, umetnosti i filozofiji. Smejao sam se i plakao, osećao i radost i tugu; nadu i očajanje.

Za mene, ovo je mnogo više od fotografija, od portreta. Ovo su uspomene, sećanja na susrete koji su me učinili osobom kakva sam danas. Mnogo više sam napredovao kao ljudsko biće pričajući sa svim ovim ljudima, nego slušajući sve te prefesore čijim sam predavanjima prisustvovao tokom školovanja."

Ovo je priča fotografa Mikaela Tejmera, koji se nada da će ove fotografije učiniti da sledećeg puta stanemo i oslušnemo šta i oni koji su odbačeni sa društvenih margina imaju da kažu.

Mario je robijao zbog toga što je ubio čoveka koji je silovao njegovog sina. Tada je izgubio sve.

Pričao mi je o vremenu kada mu je mala devojčica dala lizalicu, zbog čega je počeo da plače.

Posle objavljivanja ove fotografije, neko je zaista zaposlio Normanda na građevini.

"Kakvo osećanje predstavlja tvoja fotografija?" "Ljubav", odgovorio je.

Jednom prilikom je udarila čoveka štapom, zbog toga što je on učinio isto njenom psu.

Ferdinand je verovatno najljubazniji čovek koga sam ikada sreo. I ostali to potvrđuju.

Fani je pobegla od svoje kuće i nasilnog oca kada je bila dete.

Mostafa govori 7 jezika, uključujući jevrejski.

Njegova zajednica ga je odbacila zbog njegove odluke da se oženi pripadnicom drugog plemena.

Osmeh je verovatno najbolja stvar koju neko može napraviti.

Pogledajte i ostala dela ovog umetnika na Fejsbuku.