Priča o pravom Robinzonu Krusou daleko je od knjige

Priča o pravom Robinzonu Krusou daleko je od knjige

Priča o Robinzonu Krusou iz 1719. godine, opisana u epskom avanturističkom romanu Danijela Defoa, klasik je engleske književnosti. Ova bezvremenska priča govori o čoveku koji je doživeo brodolom, živeo na napuštenom ostrvu i o njegovoj borbi za opstanak sve dok se ne upozna i sprijatelji s lokalnim stanovnikom, koji se zove Petko.

 Foto: Wikipedia

Defoovo delo dobilo je mnoštvo televizijskih i filmskih adaptacija, a roman je i dalje klasik za nove generacije čitalaca. Međutim, malo je čitalaca shvatilo da je priča o Robinzonu Krusou zapravo inspirisana istinitim događajima, prenosi portal 021.rs

U oktobru 1704, vešti škotski navigator Aleksander Selkirk našao se sam na napuštenom ostrvu, 418 milja od obale Čilea. Međutim, on nije bio nesrećna žrtva brodoloma, nego neuspešni pobunjenik koji je po sopstvenoj odluci otišao na napušteno ostrvo koje se do pre 50-ak godina zvalo Mas a Tierra, a tada su ga čileanske vlasti preimenovale prema glavnom liku istoimenog slavnog Defoovog romana. 

Selkirk je bio usijana glava koja je razvila uspešnu karijeru u Južnoj Americi, pljačkajući španske brodove ploveći na trgovačkom naoružanom brodu "Cinque Ports". Prema biografu Robertu Kraskeu, to je bio jedan od mnogih naoružanih trgovačkih brodova ovlašćenih da napada i pljačka španske brodove i naselja u Americi. Uslovi na brodu često su bili vrlo jadni, a brodovi poput "Cinque Ports" često su bili puni raznih bolesti i nedostajala im je odgovarajuća hrana i voda.

U septembru 1704. mladi kapetan broda "Cinque" zaustavio se u arhipelagu Huan Fernandes na obali Čilea kako bi mu omogućio vreme za odmor i punjenje gorivom. Selkirk je verovao da brod nije sposoban za plovidbu, pa je hteo da ostane u luci dovoljno dugo da izvrši velike popravke. Kad je kapetan Stradling odbio, Selkirk je izjavio da bi radije ostao na jednom od ostrva nego da se vrati na truli brod. Njih dvojica nikad se nisu slagali, pa je mladi kapetan iskoristio ovu priliku da se oslobodi neugodnog člana posade koji je bio spreman da ode. 

 Foto: Wikipedia

Selkirk je to rekao verujući da će i ostatak posade stati na njegovu stranu, ali to se nije dogodilo i nijedan mornar ga nije podržao. Dok su Stradling i posada veslali natrag do broda, Selkirk je ostao da stoji u moru, moleći kapetana da ga vrati. Njegovo kajanje došlo je prekasno, a Selkirk je ostao sam sa puškom, sekirom, loncem za kuvanje i nožem, posteljinom i Biblijom. 

Prema "Smithsonian Magazinu", prvi meseci na ostrvu bili su zastrašujuće iskustvo. Zvukovi čudnih, zastrašujućih bića (tuljani) zavijali su i urlali u noći, pa nije mogao ni da se naspava. Osim toga, Selkirk je kasnije opisao stotine gladnih pacova koji su dolazili i grickali mu noge dok je spavao. Međutim, ubrzo je naučio kako da preživi i sagradio je dve kolibe od drva koje je pronašao na ostrvu.

Naučio je i da lovi ribu abine drvetom koje je uzeo s ostrva. Uspeo je da ulovi ribu, najviše velike rakove kojih je bilo u izobilju. Počeo je da lovi i koze, kuva gulaš, začinjen crnim biberom koji je rastao na ostrvu. 

 Foto: Wikipedia

Selkirk nije bio sasvim sam. Španski brodovi su povremeno posećivali arhipelag, ali on se sakrivao jer su bili poznati po tome što bi mučili svoje zatvorenike. Prema Kaskeu, jednom je zamalo izbegao hvatanje skrivajući se u krošnjama drveća, dok su španski mornari čavrljali i urinirali tačno ispod njega. 

Vreme samoće na ostrvu dalo mu je i mnogo mogućnosti za razmišljanje. Naučio je da kontroliše svoj bes i žestoki temperament i počeo je da se raduje svakom trenutku svog života. Svaki dan je bio trijumf preživljavanja i njegova zahvalnost je počela da raste kad je ponovno otkrio svoju veru. 

Naposletku, 2. februara 1709. Selkirk je ugledao britanski brod, a posada je došla na obalu i spasila ga. Kapetan broda, Vuds Rodžers, kasnije je opisao Selkirkov izgled kad ga je našao. Lice mu je bilo gotovo sasvim obraslo u neposlušnu bradu, bio je odeven u životinjsku kožu i skoro je zaboravio da razgovara zbog godina provedenih u samoći.

Selkirk je otkrio da je priznao da je samovoljno napustio brod "Cinque Ports" koji je ubrzo nakon isplovljavanja potonuo kraj obale Perua, a većina posade izgubila se na moru ili završila u španskom zatvoru. 

Po povratku u Englesku, Selkirk je uživao u osrednjoj slavi, a njegova priča naposletku je podstakla Daniela Defoa da napiše "Robinzona Krusoa". 

Vratio se u Škotsku, međutim, nije mogao da se smiri pa se desetak godina kasnije opet vratio na brod. Smireni život bez problema činio mu se besmislenim. 

Zatvoreno za komentare.