Pustinjska ruka koja očajnički traži spas

Naizgled beskrajne crvenkasto-narandžaste ravnice pustinje Atakama, na severu Čilea, podsećaju na slike sa Marsa. Ono što doprinosi nestvarnosti ovog predela je neobičan spomenik, za koji mnogi nisu sigurni da li zaista postoji "Mano del Desierto" (Pustinjska ruka).

Foto: Shutterstock

Nestvarni predeli najsuvlje pustinje na svetu Atakama zahvataju površinu od preko 100.000 kvadratnih kilometara, koju preseca mreža puteva Panameričkog auto-puta ukupne dužine 30.600 kilometara, koji povezuje Severnu i Južnu Ameriku.

Noću, kada se nebo pretvara u čudesni zvezdani kaleidoskop, Atakama je najzanimljivija ljubiteljima osmatranja zvezda.

"Mano del Desierto" nalazi se usred pustinje, a deluje kao da čovek koji se davi u živom pesku očajnički pruža ruku u nadi da će ga neko u poslednjem trenutku spasiti.

Foto: Shutterstock

Palac i četiri prsta koji izviru iz zemlje naglo prekidaju monotoniju pustinje jer je ovaj spomenik visok impresivnih 11 metara, a najbliži grad, Antofagasta, od pustinjske ruke udaljen je 74 kilometara.

Izgradnju spomenika, koji je 1992. od betona i gvožđa napravio čileanski skulptor Mario Irarazabal, finansirala je lokalna organizacija "Korporasion pro Antofagasta".

Umetnik Irarazabal je poznat po svojim radovima koji su asocirani ljudskom patnjom, tako da i ova velika skulptura odslikava osećaj usamljenosti na ovom izolovanom mestu.

Foto: Shutterstock

Uprkos apelima na turiste da se uzdrže od skrnavljenja spomenika, lokalno stanovništvo okuplja se dva puta godišnje da bi ga očistilo od neukusnih grafita.

Iako je ova pustinjska ruka usamljena u pustinji, ona međutim ima svog para: desna ruka se nalazi u Urugvaju, a nastala je deset godina ranije u Punta del Este, na obali Atlantskog okeana.