Rešili smo misteriju pesme ej, ruse kose curo imaš

Rešili smo misteriju pesme koju svi znate

Gde god da pođete po Balkanu, pa i dalje u Tursku i na Bliski istok, verovatno ćete čuti melodiju uz koju ćete mahinalno zapevati stihove "Aj ruse kose curo imaš". U pitanju je jedna od onih melodija koje su toliko rasprostranjene da su je brojni narodi prisvojili i pevaju je uz različite stihove.

Foto: Shutterstock

U Srbiji ćete uz tu melodiju u raznim verzijama, izvedenu kao narodnu pesmu, kao delo klasične muzike, pa i u rok aranžmanu, čuti sledeće stihove:

"Aj ruse kose curo imaš

Žališ li ih ti

Aj ruse kose curo imaš

Žališ li ih ti".

Srpska verzija pesme u stilu narodne muzike - Aj, ruse kose curo imaš!

Uz istu melodiju se u Bosni peva ne o rusoj (riđoj) kosi, već o "devojci Anadolki", a u Hrvatskoj postoji verzija o devojci crnih očiju. Međutim, ova pesma nije tipična samo za prostore bivše SFRJ. Njene različite verzije postoje i pevaju i Albanci, Turci, Grci, Arapi, Jevreji, Bugari...

U većini slučajeva se radi o ljubavnim pesmama o devojkama. Zanimljivo je da je njen deo završio i u disko-hitu nemačke grupe "Boni M" u pesmi "Raspućin".

Petar Konjović - Ruse kose cura ima

O ovoj melodiji i činjenici da je brojni narodi smatraju svojom, jedna bugarska novinarka je napravila i dokumentarni film. Iako su se u njemu ljudi prilično žestoko svađali oko toga čija je to pesma i koji je narod zapravo smislio tu melodiju, njeno izvorno poreklo je veoma teško, a možda i nemoguće utvrditi.

Bosanska verzija - Oj djevojko, Anadolko

Profesor dr Sanja Radinović sa Fakulteta muzičke umetnosti je za "Blic" rekla da do sada niko nije utvrdio ko je prvi zapevao čuvenu melodiju, koja se sreće čak i u duhovnoj muzici.

Grčka verzija

Par puta sam prisustvovala bogosluženju u sinagogi kod nas i tu melodiju sam čula. Čak postoji i na CD-u koji je objavljen sa tim bogoslužbenim pesmama. A njeno poreklo je druga stvar. Konkretno, kada je ova pesma u pitanju, kod nas se niko nije bavio istraživanjem njenog porekla.

To je često pitanje na koje je prosto nemoguće odgovoriti. Teško je uopšte početi sa istraživanjem porekla pesme i pitanje je da li bi neko uopšte mogao da dođe do tog odgovora, rekla je dr Radinović.

Arapska verzija - Talama Ashku Gharami

Prema rečima dr Jelene Jovanović, etnomuzikologa u Institutu SANU, postoji više ovakvih široko rasprostranjenih melodija i one pripadaju svim ovim kulturama.

Turska verzija - Katibim

"Radi se o jednoj od široko rasprostranjenih pesama koje pripadaju korpusu urbane muzičke tradicije istočnog Sredozemlja. Urbana civilizacija podrazumeva, i u prošlosti je podrazumevala, žive kulturne (kao i ekonomske i druge) veze među bliskim i udaljenim gradskim središtima.

Profesionalni i poluprofesionalni muzičari činili su "sponu", oni su prenosili melodije i njihove tekstove iz jedne sredine u drugu, čak i na većim udaljenostima. Shodno tome, prirodno je da i ova pesma pripada svim ovim etnicitetima i kulturama", rekla je dr Jovanović za "Blic".

Prema njenim rečima, ovakve pesme su "deo zajedničkog nasleđa" i one ne bi trebalo da razdvajaju, već da povezuju te kulture.

Sa tim stavom se slaže i dr Radinović, koja kaže da je svaka pesma generalno "od onoga ko je peva".

Etnomuzikolog prof. dr Mirjana Zakić, takođe je za "Blic" pokušala da obrazloži problematiku koja prati utvrđivanje nastanka melodije.

"Pesma "Ruse kose curo imaš" potvrđuje se kao eklatantan primer diseminacije vokalno (instrumentalnih) oblika narodnog muzičkog izražavanja u širokom geografskom arealu i zastupljenosti u raznovrsnim istorijsko-kulturnim okvirima.

U procesu takvog rasprostiranja, pri čemu je poetski tekst najpre podvrgnut promenama, teško je govoriti o genezi same pesme ili o njenim rudimentarnim oblicima", rekla je dr Zakić.

Zatvoreno za komentare.