U ovom gradu živi samo 35 stanovnika!

U perspektivnom rudarskom gradu Akarmara, krajem sedamdesetih živelo je najmanje 5.000, a danas je ovaj ruski grad od 35 stanovnika, pa se sa pravom naziva "gradom duhova".

Foto: Shutterstock

U grad svraćaju turisti koji vole bizarne lokacije. U čitavom regionu živelo je oko 40.000 ljudi, a Akarmara je bila grad nedaleke metropole Tkvarčeli, piše portal Past Remnants.

Stanovništvo je iz grada otišlo zbog neisplativosti industrije uglja, pad SSSR-a kao i opsade grada Tkvarčeli od strane gruzijskih snaga početkom devedesetih, tokom abhazijskog rata. Opsada je takođe značila da je Akarmara "odsečena" od ostatka sveta jer postoji samo jedan put koji vodi pravo u Tkvarčeli.

Čak 413 dana grad je bio prepušten sam sebi, a hranu su donosili Rusi i separatisti helikopterima. Akarmara je, za razliku od Tkvarčelija, građena u brdima a velike stambene zgrade pravljene su na brdima koja su sravnjena.

Danas u velikim zgradama umesto stotinu, živi možda jedna porodica. Fasade su otpale i ogolile metalne kosture zgrada, a beton je nagrizen ili ga nema. Oni koji su tamo ostali skidaju "komade" zgrada kako bi preprodavali materijale ili poboljšali svoje kuće.

Nekoliko ljudi koji su preostali letnje dane provodi tako da okolo vode turiste, i na brdu iznad pustog grada organizuju zabave. Kao posetilac možete otići i u napušteni rudnik.

Bilo je mnogo ideja da se grad pretvori u resort koji bi bio kao "vremenska kapsula", kao da ste ušli u sovjetske sedamdesete. Ali za to je potreban novac, nešto što Abhazija kao nepriznata republika nema, a investitori ne stoje u redu kako bi ovde trošili svoje novac.

Stariji Abhazijci ne mogu da prežale propast oba grada, niti zaborave užase rata, opsade i bombardovanja.

- Nekada su u Sovjetskom Savezu o rudarima iz ovih krajeva pričali kao o najboljima u svom poslu, a gradovi su imali osvetljene avenije kao Pariz - rekao je jedan stariji građanin za BBC.

Akarmara sada, piše In Russia, izgleda kao neka kulisa za američki postapokaliptični film. Na putu su napušteni kosturi automobila, čuje se samo cvrkut ptica a stabla rastu ne samo oko zgrada, već i unutar njih. Njihovo korenje je mnoge zgrade učinilo nakrivljenim i jedva vidljivim.

Snimajući dronom, grad je toliko preuzelo zelenilo da ga više ne možete ni videti, iako njegova dramatična lepota privlači sve više i više posetilaca koji sa sobom moraju da nose vodu i sendviče jer nema mesta gde to mogu da kupe.