Stilovi roditeljstva – evo kako sve odgajaju decu u svetu

Stilovi roditeljstva se razlikuju od zemlje do zemlje, a neka pravila su za nas potpuno neshvatljiva.

Foto:Shutterstock

Vaspitni stil predstavlja način na koji roditelj vaspitava decu, i to se umnogome razlikuje od zemlje do zemlje. Ono što nama može biti potpuno čudno, u nekim zemljama je potpuno normalno.

Za nas je, recimo, nezamislivo ono što se dešava u Norveškoj – da deca dremaju napolju u kolicima, čak i na temperaturama nižim od nule.

U toj zemlji, kad dete napuni godinu dana, počinje da ide u takozvanu dečju baštu, neku vrstu državnog subvencionisanog dnevnog boravka za decu.

Roditelji plaćaju nekoliko stotina evra mesečno, a o njihovoj deci se brinu od osam do 17 sati. Tu deca najviše vremena provode napolju, bez obzira na temperaturu.

Slično je i u Danskoj, gde deca ostaju ispred radnji dok roditelji kupuju ili večeraju, jer smatraju da je za decu važnije da budu na svežem vazduhu.

U svim drugim delovima sveta tako nešto je nezamislivo. Jedan danski par je čak bio uhapšen u SAD jer je svoju bebu ostavio napolju, dok su oni naručivali hranu.

Foto:Shutterstock

Francuska deca su naučena da jedu sve, nema biranja i nema grickalica. Jede se u tačno određeno vreme, i deca jedu sve što jedu i odrasli.

Španskim porodicama je važno da dete učestvuje u svim porodičnim dešavanjima, pa im zato nije strogo određeno vreme odlaska u krevet. Jednostavno, deca se puštaju da spavaju onda kada im se spava, bez obzira na vreme. Isto važi i za Argentinu.

Japanski roditelji vrlo rano počinju da uče decu da budu samostalna, pa nisu retki slučajevi da se sedmogodišnjaci sami voze podzemnom železnicom.

Foto:Shutterstock

Vijetnamski roditelji dosta rano počinju da navikavaju svoje bebe na nošu i primenjuju jednu neobičnu metodu: bebe se uče da obavljaju nuždu na zvuk zvižduka. Isto to rade i Kinezi.

Kad primete da beba počinje da mokri, oni ispuštaju zvižduk i beba vrlo brzo počne da povezuje te dve stvari. Valjda su tako nastale i noše koje sviraju.

Ova metoda daje rezultate, pošto vijetnamske bebe već sa devet meseci prestaju da nose pelene.

Mame iz naroda Kisi u Keniji izbegavaju da gledaju svoje bebe u oči i da im tepaju dok one guguču. Mame iz ovog plemena decu nose svuda sa sobom, ali kada beba guguče, mama okreće glavu na drugu stranu.

Smatra se da se kontakt očima odlikuje velikom snagom, i to je kao da bebi kažete: „Ti si glavni“, a oni tu poruku ne žele da pošalju svojoj deci. Istraživači kažu da deca iz plemena Kisi zbog toga traže manje pažnje.

Foto:Shutterstock

Na polinezijskim ostrvima mama brine o bebi godinu dana, a potom prepušta drugoj deci da brinu o njoj. Deca predškolskog uzrasta brinu o mališanima, koji su prilično samostalni i uče od starije dece.

Kod naroda Aka u Africi nije bitno ko je mama a ko tata. Uloge se često zamene, pa tako mama ide u lov a tata brine o deci. I to nikome nimalo ne smeta.