Sve što niste znali o „Faberžeovom jajetu“

Verovatno ste već ranije čuli za Faberžeova jaja. U pitanju su ukrasi u obliku jajeta, bogato dekorisani raznim ornamentima i dragim kamenjem. Ali da li ste znali kako su povezani sa istorijom Rusije?

Foto: Shutterstock

Jaja su delo Petra Karla Faberžea, a prvo ikada napravljeno bilo je za cara Aleksandra III Romanova, koji ga je poklonio svojoj supruzi Mariji Feodorovnoj, za proslavu Uskrsa 1885. godine.

Poznato još i kao kokošije jaje, ovaj pažljivo izrađeni poklon za caricu Mariju sastojao se iz nekoliko delova. Prvo se bela emajlirana „ljuska“ otvarala, da bi se u njoj našlo „žumance“ od zlata. Zatim se u njemu krila minijaturna kokoška od zlata i raznih ukrasa. I na kraju, u njoj se nalazila replika carske krune i medaljon od rubina. Carica je toliko bila oduševljena ovim poklonom da je Aleksandar III uposlio Faberžea kao carskog zlatara i juvelira. Samim tim je odmah naručio novo jaje za sledeći Uskrs. Nakon toga, izrada jaja postala je vrsta uskršnje tradicije. Faberže je dobio tim učenih zanatlija koji su mu pomagali, pa su jaja iz godine u godinu bila sve promišljenija i detaljnije ukrašena. Faberže je imao potpunu kreativnu slobodu u dizajniranju izgleda jaja, ali je uslov bio da svako mora biti potpuno unikatno, i da u sebi treba da krije element iznenađenja. Jedno od najpoznatijih Faberžeovih jaja jeste ono u kom se nalazi minijaturna figurica slona, napravljenog od slonove kosti i ukrašenog dragim kamenjem. U drugom jajetu bila je replika palate Gatčina, a u mnogima su se mogli naći portreti članova carske porodice. Ponekad se jaje radilo u čast važnim ličnostima ili događajima, pa postoji ono posvećeno Redu Svetog Đorđa, napravljeno tokom Prvog svetskog rata. Čak i nakon smrti Aleksandra III, 1. novembra 1894. godine, njegov sin Nikolaj II, nastavio je tradiciju pravljenja ovog neobičnog uskršnjeg jajeta. Svake godine on bi poklonio jedno svojoj ženi Aleksandri Feodorovnoj, i majci Mariji Feodorovnoj. Faberže je sada trebalo da pravi i jaja po narudžbini, za posebne ljude i bogate klijente, kao što je na primer porodica Rotšild. Tako je industrijalac Aleksandar Kelč naručio da se i za njega napravi 12 jaja, ali je samo 7 na kraju dovršeno. Kako svaka priča nema takozvani happy end, tako nažalost nema ni ova. Kada su Boljševici zauzeli Petrograd 1917. godine, tri veka duga vladavina porodice Romanov završila se na brutalan način. Car i carica su, sa svoje četiri ćerke i jednim sinom, surovo pogubljeni. Iza njih je ostala čitava istorija jednog vremena, zajedno sa 50 Faberžeovih jaja, napravljenih između 1885. i 1916. godine. Sam Faberže je bio primoran da sa svojom porodicom napusti Rusiju, što je ujedno značilo da je došao kraj njegovim i danas izuzetno cenjenim i čuvanim unikatnim jajima. Na svu sreću, i danas možemo da se divimo njihovoj lepoti, naročito tokom Uskrsa, što samo govori da vrhunski dizajn nikada ne pada u zaborav.