Sve što niste znali o „Faberžeovom jajetu“
IZVOR: citymagazine.rs
|
SREDA, 24.04.2019 | 13:17
Verovatno ste već ranije čuli za Faberžeova jaja. U pitanju su ukrasi u obliku jajeta, bogato dekorisani raznim ornamentima i dragim kamenjem. Ali da li ste znali kako su povezani sa istorijom Rusije?
Poznato još i kao
kokošije jaje, ovaj pažljivo izrađeni poklon za caricu Mariju sastojao se iz
nekoliko delova. Prvo se bela emajlirana „ljuska“ otvarala, da bi se u njoj našlo
„žumance“ od zlata. Zatim se u njemu krila minijaturna kokoška od zlata i raznih ukrasa. I na kraju, u njoj se nalazila replika carske krune i
medaljon od rubina.
Carica je toliko bila oduševljena ovim poklonom da je Aleksandar III uposlio Faberžea kao
carskog zlatara
i juvelira. Samim tim je odmah naručio novo jaje za sledeći Uskrs. Nakon toga, izrada jaja postala je vrsta
uskršnje tradicije. Faberže je dobio tim učenih zanatlija koji su mu pomagali, pa su jaja iz godine u godinu bila sve promišljenija i detaljnije ukrašena. Faberže je imao potpunu kreativnu slobodu u dizajniranju izgleda jaja, ali je uslov bio da svako mora biti
potpuno unikatno, i da u sebi treba da krije
element iznenađenja.
Jedno od najpoznatijih Faberžeovih jaja jeste ono u kom se nalazi minijaturna
figurica slona, napravljenog od slonove kosti i ukrašenog dragim kamenjem. U drugom jajetu bila je
replika palate Gatčina, a u mnogima su se
mogli naći portreti
članova carske porodice. Ponekad se jaje radilo u čast važnim ličnostima ili događajima, pa postoji ono posvećeno Redu Svetog Đorđa, napravljeno tokom Prvog svetskog rata.
Čak i nakon smrti Aleksandra III, 1. novembra 1894. godine, njegov
sin Nikolaj II, nastavio je tradiciju pravljenja ovog neobičnog uskršnjeg jajeta. Svake godine on bi poklonio jedno svojoj ženi Aleksandri Feodorovnoj, i majci Mariji Feodorovnoj. Faberže je sada trebalo da pravi i
jaja po narudžbini, za posebne ljude i bogate klijente, kao što je na primer
porodica Rotšild. Tako je industrijalac Aleksandar Kelč naručio da se i za njega napravi 12 jaja, ali je samo
7 na kraju dovršeno.
Kako svaka priča nema takozvani
happy end, tako nažalost nema ni ova. Kada su
Boljševici zauzeli Petrograd
1917. godine, tri veka duga vladavina porodice Romanov završila se na brutalan način. Car i carica su, sa svoje četiri ćerke i jednim sinom,
surovo pogubljeni. Iza njih je ostala čitava istorija jednog vremena, zajedno sa
50 Faberžeovih jaja, napravljenih između 1885. i 1916. godine. Sam Faberže je bio primoran da sa svojom porodicom napusti Rusiju, što je ujedno značilo da je
došao kraj
njegovim i danas izuzetno cenjenim i čuvanim unikatnim jajima. Na svu sreću, i danas možemo da se divimo njihovoj lepoti, naročito tokom Uskrsa, što samo govori da
vrhunski dizajn
nikada ne pada u zaborav.
Foto: Shutterstock
Jaja su delo Petra Karla Faberžea, a prvo ikada napravljeno bilo je za cara Aleksandra III Romanova, koji ga je poklonio svojoj supruzi Mariji Feodorovnoj, za proslavu Uskrsa 1885. godine.
Poznato još i kao
kokošije jaje, ovaj pažljivo izrađeni poklon za caricu Mariju sastojao se iz
nekoliko delova. Prvo se bela emajlirana „ljuska“ otvarala, da bi se u njoj našlo
„žumance“ od zlata. Zatim se u njemu krila minijaturna kokoška od zlata i raznih ukrasa. I na kraju, u njoj se nalazila replika carske krune i
medaljon od rubina.
Carica je toliko bila oduševljena ovim poklonom da je Aleksandar III uposlio Faberžea kao
carskog zlatara
i juvelira. Samim tim je odmah naručio novo jaje za sledeći Uskrs. Nakon toga, izrada jaja postala je vrsta
uskršnje tradicije. Faberže je dobio tim učenih zanatlija koji su mu pomagali, pa su jaja iz godine u godinu bila sve promišljenija i detaljnije ukrašena. Faberže je imao potpunu kreativnu slobodu u dizajniranju izgleda jaja, ali je uslov bio da svako mora biti
potpuno unikatno, i da u sebi treba da krije
element iznenađenja.
Jedno od najpoznatijih Faberžeovih jaja jeste ono u kom se nalazi minijaturna
figurica slona, napravljenog od slonove kosti i ukrašenog dragim kamenjem. U drugom jajetu bila je
replika palate Gatčina, a u mnogima su se
mogli naći portreti
članova carske porodice. Ponekad se jaje radilo u čast važnim ličnostima ili događajima, pa postoji ono posvećeno Redu Svetog Đorđa, napravljeno tokom Prvog svetskog rata.
Čak i nakon smrti Aleksandra III, 1. novembra 1894. godine, njegov
sin Nikolaj II, nastavio je tradiciju pravljenja ovog neobičnog uskršnjeg jajeta. Svake godine on bi poklonio jedno svojoj ženi Aleksandri Feodorovnoj, i majci Mariji Feodorovnoj. Faberže je sada trebalo da pravi i
jaja po narudžbini, za posebne ljude i bogate klijente, kao što je na primer
porodica Rotšild. Tako je industrijalac Aleksandar Kelč naručio da se i za njega napravi 12 jaja, ali je samo
7 na kraju dovršeno.
Kako svaka priča nema takozvani
happy end, tako nažalost nema ni ova. Kada su
Boljševici zauzeli Petrograd
1917. godine, tri veka duga vladavina porodice Romanov završila se na brutalan način. Car i carica su, sa svoje četiri ćerke i jednim sinom,
surovo pogubljeni. Iza njih je ostala čitava istorija jednog vremena, zajedno sa
50 Faberžeovih jaja, napravljenih između 1885. i 1916. godine. Sam Faberže je bio primoran da sa svojom porodicom napusti Rusiju, što je ujedno značilo da je
došao kraj
njegovim i danas izuzetno cenjenim i čuvanim unikatnim jajima. Na svu sreću, i danas možemo da se divimo njihovoj lepoti, naročito tokom Uskrsa, što samo govori da
vrhunski dizajn
nikada ne pada u zaborav.
0
0
Podeli:
