Gradić Skagvej na Aljasci, sa svega oko 1.000 stanovnika, veoma je izolovan. Nalazi se na 160 kilometara severno od Džunoa, a 1.300 km jugoistočno od Enkoridža. Kagvej je osnovan krajem 19. veka kad je u jeku bila zlatna groznica, ali danas se vredne materije ne kopaju u rudnicima već kupe sa drveća.
Foto: Shutterstock
Naime, u Skagveju vrhovi grana koje ljudi prikupljaju sa smreka blizu Nacionalnog istorijskog parka Klondik gold raš mogu poslužiti kao valuta. Tako se može se desiti da za jedno pivo u pivari “Skagvej bruving ko.” Platite sa kilu-dve vršaka grana omorike, od kojih se to pivo i pravi.
Smreke igraju važnu ulogu u lokalnoj ekonomiji, pa ih lokalni stanovnici i posetioci zamenjuju za gotov novac ili robu. Iako se u “Skagvej bruving ko.” za “pupoljke” može dobiti samo keš, nije neuobičajeno da se trampe za za hranu, kafu ili ogrev.
- Mislim da to nije mnogo drugačije od onogo što se događalo ovde u prošlosti, kad se menjalo zlato za drugu robu – rekao je za BBC Kevin Kurtejn koji na Aljasci radi kao turistički vodič.
Trampa pupoljaka grana smreke, bogatih vitaminom C, počela je sa plemenom Tlingit, koje je od njih pravilo čaj. Čak je i kapetan Džejms Kuk kad je posetio Aljasku krajem 1770-tih napravio pivo od vrhova grana smreke da spreči skorbut među mornarima. Pupoljci smreka mogu se brati samo nedelju-dve godišnje u proleće kad su mekani. Ne smeju biti ni nezreli ni prezreli. Lekoviti su sastojak i osim u hrani stavljaju se i u kozmetiku, zbog svog antibakteriološkog dejstva.
- Za mene su pupoljci smreke valuta. Sama činjenica da mogu izaći van i pronaći nešto besplatno, ubrati to nešto i pretvoriti u hranu uvećava monetarnu vrednost koju oni imaju za mene – kaže Anemari Haskamp, vlasnica kompanije “Glacijal naturals”.
Na Aljasci nema komercijalne poljoprivredne ekonomije, pa je branje vrhova grana smreka najbliže tome da ljudi žive i zarađuju od svoje zemlje. Emili Grejs Vilis, vlasnica firme “Mejden Aljaska herbals”, pravi balzam za ruke i med od pupoljaka smreke.