3 životinje koje bi uskoro mogle da nestanu sa Zemlje

Klimatske promene utiču na biodiverzitet, a posledice se mogu uočiti širom sveta. U budućnosti bi situacija mogla da bude još dramatičnija, ukoliko prosečna globalna temperatura nastavi da raste. Mnoge životinjske vrste bi mogle da izumru, ali kako će klimatske promene uticati na ugrožene vrste zavisi od mnogo faktora.

Foto: Shutterstock

Ipak, neki ključni problemi se ponavljaju, piše Klima101.rs. Neke životinje bi mogle da ostanu bez svojih staništa, a u mnogim delovima sveta moglo bi doći do velikih promena u temperaturi, dostupnosti i kvalitetu vode.

Osim toga, određene populacije ili pojedinačni primerci mogli bi neposredno da izgube život usled ekstremnih vremenskih događaja, koja će možda biti sve češća. Čak i ako uspemo da porast temperature zadržimo na 1,5 ili 2 stepena Celzijusa, neke vrste neće preživeti.

Mnoge organizacije istražuju kako bi mogao da izgleda život vrsta u očekivanim uslovima i šta bi moglo da se preduzme da do izumiranja ne dođe. Jedno takvo istraživanje objavila je Svetska organizacija za prirodu (WWF) i njemu navodi više desetina životinjskih vrsta koje su u opasnosti zbog klimatskih promena. Među ugroženima nalazi se i sledeće tri vrste sisara.

Afrički slon

Afrički slonovi su na Crvenoj listi označeni kao ugrožena vrsta od 2004, a veliki izazov za njihov opstanak predstavlja gubitak i fragmentacija staništa. Osim toga, zbog slonovače su često na meti lovaca, a klimatske promene bi mogle da dodatno otežaju situaciju.

Ove životinje su osetljive na porast temperature, a njihova otpornost na brojne bolesti je slaba. Osim što će temperatura nesumnjivo rasti, mogao bi da se poveća i broj bolesti kojima su ove životinje izložene, kao i njihova učestalost.

Kako je generacijsko vreme u ovoj vrsti prilično dugo i nema previše genskih varijacija, prilagođavanje im neće biti lako.

Ipak, najveći problem povezan sa klimatskim promenama predstavlja potreba afričkih slonova za ogromnim količinama sveže vode.

U budućnosti se predviđa da će mnogi regioni Afrike imati teškoće da obezbede snabdevanje svežom vodom, a baš u decembru ove godine, nakon jedne od najgorih suša u poslednjem veku, poznati Viktorijini vodopadi u čijoj blizini se nastanjuje više krda slonova su presušili.

Nadu da bi ovim životinjama ipak moglo da se pomogne, uliva činjenica da slonovi već žive u različitim staništima i hrane se raznovrsnim namirnicama.

Foto: Shutterstock

Polarni medved

Jedan od glavnih simbola klimatskih promena među životinjama svakako je polarni medved. Globalno zagrevanje je najvidljivije na Arktiku, koji je njegov dom. Mada u ovoj vrsti postoji velika genska raznovrsnost i mogućnost širenja populacije, teško je zamisliti njihov život bez morskog leda kog će biti sve manje.

Morski led im omogućava da love, putuju i razmnožavaju se, ali osim toga gubitak leda bi znatno uticao i na životinje kojima se polarni medvedi hrane.

I kod belih medveda, kao i drugih ugroženih vrsta, stopa razmnožavanja je niska a generacijsko vreme dugo, što kako ukazuje Klima101.rs znači da je potrebno da dosta vremena dok sazreju i počnu da dobijaju svoje mladunce.

Kako bi se polarni medvedi zaštitili od nestajanja, neophodno je identifikovati poslednja “ledena područja”, odnosno delove Arktika za koje se predviđa da će sa na njima najduže zadržati morski led i pratiti populacije i njihove rekacije na promene u količini leda.

Ukoliko se ispostavi da će beli medvedi u budućnosti sve više vremena provoditi na kopnu, potrebno je osigurati da se ne nađu na meti ljudi.

Foto: Shutterstock

Džinovska panda

Među životinjama koje bi usled klimatskih promena mogle nestati nalazi se i ona koja je na logou same Svetske organizacije za prirodu, džinovska panda. Bambus koji čini oko 90 odsto njene ishrane i sam je u velikoj meri ugrožen zbog klimatskih promena, tako da bi ova vrsta u budućnosti mogla gotovo u potpunosti da ostane bez hrane.

Pogodni uslovi za rast bambusa pomeraju se ka višim nadmorskim visinama, ali problem predstavlja to što bambus ima sporu stopu kolonizacije i zbog toga verovatno neće moći da se prebaci na druga područja dovoljno brzo. Iako pande mogu da migriraju u odgovarajuća područja, njihov glavni izvor hrane to ne bi mogao.

Dodatni izazov predstavlja poljoprivreda, krčenje njihovih prirodnih staništa i razvoj infrastrukture. Trenutno pande žive na nadmorskim visinama većim od onih na kojima čovek može da se bavi poljoprivredom, ali klimatske promene će promeniti uslove i njihova sadašnja staništa će postati pogodna za uzgoj useva i ispašu stoke.

Kako bi pande opstale, neophodno je da se njihova staništa održavaju i obnavljaju, ali i da se seje bambus čiji je genotip prilagođen toplijoj klimi.