Uticaj na morski svet – pandemija koronavirusa smirila okeane, što je dobro za kitove!

Pandemija ne samo da je pomogla da se ubrza kraj komercijalnog lova na kitove, već je i ambijentalna buka u svetskim okeanima snižena.

Foto: Shutterstock

Okružen planinskim vencima prekrivenim snegom, maleni gradić Husavik na severnoj obali Islanda postao je „prestonica kitova“ u zemlji - posmatranje kitova je njegova žila kucavica.

„To je verovatno najpopularnija aktivnost za posetioce, strane i domaće“, rekao je Hajmir Hardarson, kapetan kompanije North Sailing.

Kao jedan od pionira posmatranja kitova na Islandu, Hardarson je ljude vodio u okeanske vode skoro 30 godina kako bi iskusio bliski susret sa nekim od najvećih životinja na svetu.

„Veoma mistična stvorenja“, rekao je, „lebde okolo u svojoj bestežinskoj težini.“

Hardarson je na svoj brod na kojem je obično smešteno 90 putnika poveo nekolicinu posetilaca kako bi u zalivu Skjalfandi uočio grbave i kitove perjare.

Brojevi posetilaca mnogo su manji zbog pandemije koronavirusa. Ali globalno usporavanje zapravo je bilo dobro za kitove, jer se ljudsko uplitanje smanjilo.

Ambijentalna buka u svetskim okeanima od krstarenja, sonara i konstrukcije je smanjena.

„Mislim da je sveukupno pandemija uglavnom bila pozitivna za kitove“, rekao je Ari Fridlender, morski ekolog i biolog sa univerziteta u Santa Kruzu.

Foto: Shutterstock

Proučava kako su mirniji okeani uticali na kitove merenjem nivoa stresa kroz uzorke hormona.

Takođe je rekao da životinje koriste akustiku poput pesama kitova da bi međusobno komunicirale i pronašle hranu. Buka u okolini može ometati te komunikacije i druge ključne životne funkcije.

„Veruje se da ćemo smanjiti količinu ljudskih aktivnosti i bučnog okruženja, pa ćemo videti i smanjenje nivoa hormona stresa kod ovih životinja“, rekao je.

Fridlender je rekao da stres deluje na kitove slično kao što utiče na ljude, menjajući njihovo ponašanje i sposobnost fizičkog i mentalnog učinka.

Stres takođe može dovesti do dugoročnih promena koje utiču na celokupno zdravlje kitova i njihovu sposobnost reprodukcije.

„Životinja se možda neće reprodukovati tako često kao što bi inače radila“, rekao je. „Ako se ne reprodukuje tako često, populacija nema priliku da raste tako brzo ili da održi rast populacije.“

Pandemija je imala još konkretniji uticaj na populaciju kitova u blizini islandske obale: pomogla je ubrzanju kraja komercijalnog lova na kitove.

"Nikada više neću loviti kitove, zaustavljam se zauvek", rekao je prošle godine novinskoj agenciji Agence France-Presse Gunar Bergman Jonson, generalni direktor kompanije za lov na kitove IP-Utgerd. A potražnja i dalje opada.

„Više nije potrebno loviti kitove. Nema potrebe da ih jedete”, rekla je Eva Bjork Karadotir, direktor Muzeja kitova Husavik. „Mlada generacija rođena posle 2000. godine to zapravo ne čini.“