Mesto na kom oluja nikada ne prestaje ⚡️

U proseku ima čak 260 olujnih dana u godini – po deset sati uzastopno, iznad mesta gde se reka Katatumbo uliva u jezero Marakaibo u Venecueli, na nebu se dešava spektakularni prizor: večna oluja - prirodni "light show" u kom munje udare i do 280 puta za samo jedan sat.

Foto: Shutterstock

Poznata kao Relampago del Katatumbo, ova oluja se dešava večno, to jest, koliko god seže ljudsko sećanje…

O oluji je pisano 1597. godine u pesmi “Dragontea”, pesnika Lope de Vege. De Vega piše o vojsci koja je pokušala da zauzme grad Marakaibo 1595. godine, i naravno o snažnim munjama koje su stalno obasjavele vojsku i tako odale njihov položaj braniteljima grada.

Sličan scenario se desio i  24. jula 1823. godine, kada su munje tokom Venecuelanskog Građanskog rata obasjale i odale pozicije španskih ratnih brodova.

Foto: YouTube/printscreen

Munje koje ova oluja proizvodi su vidljive sa daljine od oko 400 kilometara, i toliko su pouzdane da se koriste kao pomoć u navigaciji brodova, a poznate su među mornarima i kao Marakaibo Svetionik. Ono što je posebno zanimljivo jeste da se ova oluja gotovo i ne čuje.

Još uvek je nepoznato zašto se baš na ovom području dešava ovakav redovni prirodni fenomen. Jedna od teorija sugeriše da se jonizirani metan diže iz Katatumbo reke, te se sastaje sa olujnim oblacima koji dolaze sa Anda, i na taj način stvara savršen uslov za oluju.

Sa ukupno oko 1.2 miliona munja godišnje, smatra se da je Relampago del Katatumbo najveći proizvođač ozona na svetu. Kada se munje probijaju kroz vazduh, one proizvode azotni oksid, koji sunce razbija i pretvara u ozon.

Nejasno je, međutim, hoće li ovi molekuli ikada završiti u zaštitnom ozonskom omotaču visoko iznad naše čudesne planete.